Stevan Đukić, ISOMAT d.o.o.: Održivost treba integrisati od samog početka

Sa generalnim direktorom ISOMAT-a pričamo o održivosti i zelenoj gradnji, uz osvrt na aktuelne trendove, izazove i perspektive razvoja građevinske industrije.

Kako savremena gradnja postaje sve zahtevnija, od građevinskih materijala se očekuje više nego ikada – dugotrajnost, energetska efikasnost, jednostavna primena i održivost. U takvom okruženju proizvođači više nisu samo dobavljači proizvoda, već partneri projektantima i izvođačima, pružajući tehničku podršku i rešenja prilagođena različitim tipovima objekata i izazovima na gradilištu.

O tome kako se građevinska hemija razvija u skladu sa potrebama tržišta, koje tehnologije danas oblikuju savremenu gradnju i kakvu ulogu u tome ima kompanija ISOMAT d.o.o. sa sedištem u Šimanovcima, razgovarali smo sa generalnom direktorom Stevanom Đukićem.

Citiravši na početku misao pisca Henrija Milera – „Cilj nikad nije mesto, već novi način gledanja na stvari“  – Đukić u intervjuu govori o aktuelnim trendovima u građevinskoj industriji, inovacijama u proizvodnom programu, saradnji sa projektantima i izvođačima, kao i planovima kompanije za naredni period.

Održivost ipak traži nešto više od dobrog dizajna korica

Koji su konkretni pokazatelji po kojima danas možete da procenite da li je jedan građevinski materijal zaista održiv?

U ISOMAT-u održivost materijala procenjujemo kroz merljive i proverljive pokazatelje koji obuhvataju ceo životni ciklus proizvoda. Posmatramo mogućnost sanacije, demontaže i ponovne upotrebe, LCA podatke i emisije CO₂ od eksploatacije sirovina do kraja radnog veka, relevantne sertifikate i EPD deklaracije, kao i transparentnost proizvođača kroz dostupne audit izveštaje. Jednako su važni kvalitet sistema ugradnje, obuke izvođača i jasno definisane odgovornosti svih učesnika u procesu.

Pored toga, značajan kriterijum je uticaj na zdravlje korisnika – emisije VOC jedinjenja, ponašanje materijala u slučaju požara i drugi aspekti koji utiču na kvalitet unutrašnje sredine. Ne treba zanemariti ni socijalno-ekonomsku dimenziju, poput lokalne proizvodnje, odgovornih lanaca snabdevanja i dugovečnosti proizvoda.

Drugim rečima, materijal postaje održiv tek kada su njegovi proizvodi, procesi i performanse dokumentovani i proverljivi. Sve ostalo može zvučati veoma ubedljivo u marketinškoj brošuri, ali održivost ipak traži nešto više od dobrog dizajna korica.

Regulativa sama po sebi neće učiniti gradnju održivijom

Evropska regulativa sve više insistira na smanjenju CO2 otiska građevinskih proizvoda. Kako će te promene uticati na proizvođače građevinskih materijala u regionu i da li su investitori uopšte traže takve informacije?

Strožija evropska regulativa već danas podstiče proizvođače da precizno mere i transparentno dokumentuju svoj CO₂ otisak, modernizuju proizvodne procese i preispitaju čitave lance snabdevanja.

To podrazumeva ulaganja u LCA analize, sertifikaciju i digitalnu evidenciju podataka, što svakako predstavlja dodatni trošak. Međutim, za kompanije koje se na vreme prilagode, to je pre svega poslovna prilika – upravo one će lakše dolaziti do zahtevnijih projekata i konkurentnije nastupati na izvoznim tržištima.

U stanogradnji se promene odvijaju sporije, uglavnom zbog fokusa na kratkoročne troškove i nedostatka dovoljno jasnih ekonomskih podsticaja.

Kada je reč o investitorima, situacija je i dalje prilično šarena. Korporativni i industrijski investitori sve češće zahtevaju konkretne ESG i održive pokazatelje, dok se u stanogradnji promene odvijaju sporije, uglavnom zbog fokusa na kratkoročne troškove i nedostatka dovoljno jasnih ekonomskih podsticaja.

Podrška države postoji kroz različite mehanizme – od umanjenja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, preko zelenih i ESG kredita, do bespovratnih sredstava za energetsku efikasnost i inovacije. Ipak, u praksi su ti programi često nedovoljno vidljivi ili administrativno složeni, pa njihov potencijal još nije u potpunosti iskorišćen.

Na kraju, regulativa sama po sebi neće učiniti gradnju održivijom. Ona može da postavi pravila igre, ali će rezultat zavisiti od toga koliko brzo tržište shvati da održivost više nije pitanje imidža, već konkurentnosti.

Održivost kao racionalan i isplativ izbor

Iako se o zelenoj gradnji mnogo govori, većina objekata na kod nas i dalje se projektuje prvenstveno kroz prizmu investicionih troškova. Šta je po vašem mišljenju najveća prepreka širem usvajanju održivih rešenja – cena, nedostatak znanja ili nešto treće?

Glavna prepreka održivijoj gradnji nije samo cena, već kombinacija nedovoljnog znanja, složenih procedura i administrativnih zahteva koji prate sertifikaciju i ostvarivanje podsticaja. Istina je da neka održiva rešenja zahtevaju veća početna ulaganja, ali kada se troškovi posmatraju kroz celokupan životni vek objekta, računica je često znatno povoljnija nego što izgleda na prvi pogled.

U praksi se investitori mnogo češće susreću sa nejasnim procedurama za dobijanje subvencija, zahtevnim audit procesima i nedostatkom lokalnih referenci koje bi im ulile dodatno poverenje. Pod pritiskom rokova i budžeta, većina se prirodno opredeljuje za ono što je provereno i poznato, čak i kada to nije nužno najbolje dugoročno rešenje.

Zato je potrebno pojednostaviti procedure, digitalizovati pristup podsticajima i sistematski raditi na edukaciji projektanata, izvođača i investitora. Jednako važno je održivost predstaviti jezikom koji tržište razume – kroz konkretne troškove, uštede i povrat investicije. Održivost će biti široko prihvaćena tek kada se predstavi kao racionalan i isplativ izbor, a ne isključivo kao pitanje dobrih namera.

Potrebno je pojednostaviti procedure, digitalizovati pristup podsticajima i sistematski raditi na edukaciji projektanata, izvođača i investitora.

Projektovanje rešenja za arhitektonsku zajednicu

Proizvođači građevinskih materijala više nisu samo dobavljači već partneri u procesu projektovanja. Na koji način danas sarađujete sa arhitektama i projektantima i kako se ta saradnja promenila u odnosu na period od pre deset godina?

U odnosu na period od pre deset godina, saradnja sa arhitektama i projektantima značajno se promenila. Danas više nismo samo dobavljači materijala, već partneri i konsultanti koji se uključuju već u ranim fazama projekta.

Pomažemo pri definisanju programskih i tehničkih zahteva, predlažemo sistemska rešenja koja obuhvataju i proizvod i metodologiju primene, učestvujemo u testiranjima, organizujemo obuke i pružamo stručnu podršku tokom izvođenja radova.

Kada se mesecima bavite detaljima i rokovima, povremena doza humora na sastancima pokaže se kao sasvim korisna projektantska disciplina.

Komunikacija je takođe evoluirala. Nekada se često svodila na razmenu kataloga i tehničke dokumentacije, dok danas podrazumeva radne sastanke, BIM integracije, stručne radionice i edukacije direktno na gradilištu. Takav pristup omogućava da se potencijalni problemi prepoznaju i reše mnogo ranije, čime se smanjuje broj izmena tokom gradnje i ukupni rizik projekta.

U praksi to znači da projekat pratimo koordinisano, od prve ideje do primopredaje objekta. A kada se mesecima bavite detaljima i rokovima, povremena doza humora na sastancima pokaže se kao sasvim korisna projektantska disciplina.

Pored svega ovoga, projektujemo rešenja za arhitektonsku zajednicu. Obezbeđujemo da naši sistemi ispunjavaju njihove visoke estetske i funkcionalne zahteve i da specifikacije naših proizvoda zadovoljavaju čak i najzahtevnije slučajeve.

Ne treba preskakati fazu detaljnog projektovanja

Da danas projektujete i gradite sopstvenu poslovnu zgradu od nule, koje biste tri stvari uradili potpuno drugačije nego što je uobičajena praksa na domaćem tržištu?

Prvo, ne treba preskakati fazu detaljnog projektovanja. Kvalitetan projekat počinje jasnim programskim zadatkom i saradnjom sa projektnim timom koji ima kapacitet da odgovori na kompleksne zahteve savremene gradnje.

Drugo, održivost treba integrisati od samog početka, a ne naknadno dodavati kao stavku na kontrolnoj listi. To podrazumeva definisanje merljivih indikatora, primenu LCA i EPD standarda, jasno ugovorene garancije svih učesnika i doslednu kontrolu kvaliteta ugradnje.

Treće, ljudski faktor je i dalje važniji od brzine. Kontinuirana edukacija, probne montaže i kvalitetna koordinacija između projektovanja i izvođenja dugoročno donose bolje rezultate od pokušaja da se izgubljeno vreme nadoknadi dodatnim pritiskom na rokove.

Ukratko, disciplina u planiranju, transparentnost u održivosti i ulaganje u ljude i procese ostaju najpouzdaniji recept za uspešan projekat. A ako usput bude i manje drame, a više dobre kafe na sastancima, utoliko bolje.