Dogradnja vile na Neimaru: Kako je rešena intervencija na objektu iz 1920-ih

Projekat u ulici Petra Kočića u Beogradu pokazuje na koji način se rekonstrukcija i dogradnja mogu uklopiti u kontekst objekta koji ima status vredne graditeljske celine.

Intervencija na objektu u ulici Petra Kočića, u beogradskom naselju Neimar, realizovana je kao odgovor na zahtev da se postojeća stambena vila prilagodi savremenim potrebama stanovanja, uz očuvanje njenih arhitektonskih karakteristika.

Rešenje potpisuje studio Bureau Cube Partners, a projekat obuhvata rekonstrukciju i dogradnju objekta koji je valorizovan kao deo celine u proceduri utvrđivanja za kulturno dobro.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Na mestu kuće arhitekte Andre Stevanovića planirana nova stambena vila od 1.450 kvadrata

Stambena vila iz međuratnog perioda

Originalni projekat kuće za univerzitetskog profesora Nikolaja Vasiljeva izradio je poznati arhitekta i profesor Mihailo Radovanović tokom 1926–1927. godine. Objekat predstavlja slobodnostojeću stambenu vilu iz međuratnog perioda, oblikovanu u duhu poznog akademizma sa uticajima ranog modernizma.

Uprkos vidljivim tragovima oštećenja i višegodišnjeg neodržavanja, fasadni elementi zadržali su svoj izvorni volumen i prepoznatljivu arhitektonsku plastiku.

„Masa i kompozicija objekta odgovaraju tipologiji porodičnih vila podizanih tokom tridesetih godina 20. veka: pravougaone je osnove, spratnosti Pr+1+Pk, sa naglašenim centralnim rizalitom na uličnom frontu i viševodnim krovom. Uprkos vidljivim tragovima oštećenja i višegodišnjeg neodržavanja, fasadni elementi zadržali su svoj izvorni volumen i prepoznatljivu arhitektonsku plastiku“, objašnjavaju arhitekte.

Rekonstrukcija uz konsultacije sa Zavodom

Koncept rekonstrukcije i dogradnje zasnovan je na očuvanju postojećeg objekta i njegovih ambijentalnih vrednosti, uz saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

„Ideja prilikom oblikovanja novih volumena podrazumevala je vizuelno i materijalno diferenciranje, čime bi se autentičnom delu objekta omogućilo da zadrži svoju prostornu dominaciju i prepoznatljivu uličnu siluetu“, navode iz studija.

Planirana intervencija podrazumeva povećanje spratnosti na Po+Su+Pr+2+Ps, uz formiranje četiri stambene jedinice i garaže sa tehničkim prostorijama u podzemnim etažama.

Odnos starog i novog

Iako je usled višegodišnje nebrige i stihijske izgradnje okolnih objekata vizuelna čitljivost vile bila ugrožena, njen izvorni arhitektonski identitet, uključujući naglašeni lučni fronton, simetričnu fasadnu kompoziciju i vertikalne akcente, poslužio je kao osnova za oblikovanje dograđenog dela

Novo rešenje usmereno je na uspostavljanje odnosa između postojećeg i savremenog segmenta, pri čemu se novi volumeni oblikuju tako da ne dominiraju u percepciji objekta sa ulice.

Dogradnja sa severozapadne strane

Proporcijske odnose, volumetriju i materijalizaciju dograđenog dela arhitekte su koncipirale tako da novi, povučeni elementi prate vertikalnu artikulaciju autentičnog objekta, čime se isključuje svako vizuelno nadmetanje i svesno prepušta hijerarhijski primat istorijskom zdanju u ukupnoj kompoziciji.

„Sa severozapadne strane postojećeg objekta, planirana je dogradnja koja je rešena naglašenim vertikalnim ritmom lamelarnih struktura koje integrišu prozorske trake i duboke senke“, ističu autori i dodaju:

„Novi elementi jasno su izdvojeni od primarnog volumena, što sprečava vizuelnu koliziju epoha, dok istovremeno doprinose kompaktnosti i funkcionalnosti ukupne kompozicije. Uprkos izraženoj modernosti, bočni aneks nije nametljiv u primarnoj percepciji sa ulice“.

Izvorni arhitektonski identitet vile poslužio je arhitektama kao ključni oslonac za oblikovanje savremenog izraza.

Funkcionalna organizacija i otvori

Organizacija prostora prilagođena je savremenom stanovanju, uz zadržavanje karakterističnih elemenata objekta. Ostvarena je veća fleksibilnost rasporeda, poboljšana osvetljenost i unapređen kvalitet unutrašnjeg prostora, dok su otvori – poput krovnih i onih na terasama – integrisani u dograđeni deo tako da ne narušavaju autentični ritam na fasadi.

“Karakteristične kanelure originalnih pilastara transformisane su u savremeni motiv dvostruke fasade od perforiranog lima većih dimenzija.” – kažu arhitekte.

Karakteristične kanelure originalnih pilastara transformisane su u savremeni motiv dvostruke fasade od perforiranog lima većih dimenzija.

Materijalizacija nove fasade

Fasadni tretman novog dela gradiran je kroz tri osnovna materijala – dominantna puna fasadna platna izvedena su u kamenu travertinu, perforirani metal i staklene površine koje formiraju zid zavesu koja prati vertikalnu geometriju objekta.

Izbor materijala usklađen je sa kontekstom i karakterom postojećeg objekta, uz cilj da se obezbedi trajnost, kontrola osvetljenja i privatnost stanovanja.

Intervencija u osetljivom gradskom kontekstu

Projekat u ulici Petra Kočića ukazuje na način na koji se rekonstrukcija i dogradnja mogu realizovati u okviru istorijski vrednih celina, uz jasno razdvajanje starog i novog sloja arhitekture.