Srpska neimarština: Bazilika je dobila novi (betonski) krov, pelcer starog hrasta pušta novo korenje, a antički lik sa zgrade u ulici Vojvode Milenka polako dobija Robokapov oklop.

Kada je gospođa ministarka pred TV kamerama izjavila da će ranohrišćanska bazilika kod Bele Palanke, tako nepromišljeno podignuta na trasi budućeg Koridora 10 (sram vas bilo, aljkavi ranohrišćani), biti „konzervirana betonom“, pred očima sam jasno video sliku starog dobrog Indijane Džonsa i moje mladalačke heroine Lare Kroft kako padaju u duboko očajanje.

Prizor prsate Lare koja traži utehu okupirao me je još neko vreme, a onda me je ponovo žacnuo termin „konzerviranje betonom“. Znam kako mame i bake konzerviraju zimnicu, ali ne mogu ni da naslutim koji je postupak sa bazilikom. Daj da ja to malo „proguglam“, pre nego što krenem da lajem… Ako sam dobro skontao, reč je o klasičnom zatrpavanju, a „konzerviranje“ je, priznaćete, mnogo lepši, umereniji i naizgled stručniji termin.

Foto: Pirotske vesti
Foto: Pirotske vesti

Godine 2012. izgradnja istočnog kraka Koridora 10 prema Bugarskoj je zaustavljena, nakon što su zidine bazilike izronile na trasi budućeg auto-puta. U pitanju je jedan od važnijih centara ranog hrišćanstva 5. i 6. veka, i njen značaj je izuzetno veliki, s obzirom da se nalazi na području arheološkog nalazišta Remezijana, centra episkopije u kojoj je bio slavni svetitelj i pisac Nikita Remezijanski. Arheolozi niškog Zavoda za zaštitu spomenika zatražili su od onih viđenijih među nama da obustave radove, te da baziliku zaštite u izvornom obliku i na mestu na kojem je otkrivena. Ali avaj, vi dosadni cvikeraši, kolona gastarbajtera iz Nemačke više ne može da čeka. Zatrpavaj! Ups! Konzerviraj!

Protesti cvikeraša i ostalih ljubitelja arheologije nisu urodili plodom, pa ranohrišćanska bazilika kod Bele Palanke ipak neće postati jedna od turističkih atrakcija.

Sličnu sudbinu deli i bezbroj drugih lokaliteta na ovom području. Drevna Medijana manje je bitna od fabričkih hala Elektronske industrije, rimsko groblje manje atraktivno od podzemnog prolaza u centru Niša, a Jagodinmalska nekropola ne može da nam ponudi tako šarenoliku ponudu džempera kao što to može Beneton.

Istorija se ponavlja, ničemu nas ne uči, i od bazilike na Kladenčištu ovoga puta važniji je dugoočekivani autoput.

„Drvo koje ploda ne rađa, siječe se i u oganj baca!“

Analogija koju je bradonja u crnom svojevremeno napravio sa učesnicima beogradske Parade ponosa ovih je dana dobila konkretnu i bukvalnu primenu.

Kao što je bio slučaj s belopalanačkom bazilikom, i jedna matora drvekanja nakrivo se nasadila baš na mestu kuda je planirano da prolazi trasa Koridora 11.

Legendarni hrast u Savincu kod Gornjeg Milanovca, star više od 600 godina, posle velikih polemika i protesta, posečen je pod okriljem noći kako bi se nastavila izgradnja auto-puta. Lokalno stanovništvo, cvikeraši i brojna ekološka udruženja smatrali su da drvo treba sačuvati jer se radi o svetom stablu još iz perioda Turaka i upozoravali da bi svaka ruka koja za njim posegne na sebe navukla veliko prokletstvo.

Foto: RTV
Foto: RTV

Naši mudri pastiri ponovo su došli do genijalnog rešenja. Pre nego što ospemo drvlje i kamenje po hrastovim dželatima moramo znati da je ta ruka koja je za njim posegnula prvo čupnula pelcer, pa se tek onda dohvatila motorke.

Hrasta više nema, posadiće lepši (i stariji), a na koncu će ga obeležiti pločicom koja će pričati njegovu slavnu istoriju i ne tako slavan epilog.

Na ovakvoj sposobnosti satiranja i skrnavljenja nasleđa pozavideo bi nam i mrski ISIS, ali tu nije kraj.

Slična jeres događa se i u prestonici, gde klima-uređaje postavljaju čak i na spomenike kulture, što naravno dovodi do njihovog neminovnog uništavanja.

Dokaz koliko se malo (ili nimalo) vodi računa o kulturi je i klima(vi)-uređaj postavljen na spomenik kulture u ulici Vojvode Milenka, ali i na zgradi Predsedništva, Vlade Srbije, Ministarstva kulture (?!), Starom dvoru, te sličnim objektima i fasadama, gde klimi nikako mesto nije.

Zavod za zaštitu spomenika kulture, Ministarstvo kulture i Komunalna inspekcija kažu da nisu nadležmi, ili ne kažu ništa – ne dižu slušalicu.

„Srbija gleda u budućnost, a ne u prošlost“, poručuju nam nadređeni i izgleda kao da u ovom slučaju zaista govore istinu… Bazilika je dobila novi krov, pelcer starog hrasta pušta novo korenje, a antički lik sa zgrade u ulici Vojvode Milenka polako dobija Robokapov oklop.

A ti, Indijana, prestani da plačeš i nemoj da si tako staromodan! Ugledaj se malo na nas!