Saznajte koliko košta ugradnja kaljeve peći, kako se održava i koliko je ona stvarno topla?

Kaljeve peći nadaleko su poznate po tome što uz njih „nema zime”. Toplotu u sebi akumuliraju, te su u stanju da je emituju dug niz sati bez potrebe za ponovnim loženjem. Energetski su efikasne, dugotrajne i predstavljaju izuzetan ornament u ma kojem enterijeru. Vek njihovog trajanja zavisi prvenstveno od kvaliteta materijala od kojih su građene, mada u praksi primerak stariji od vaših roditelja možete naći bez problema. Pa, hajde da vidimo šta je to što ih čini toliko posebnim.

Prednost kaljevih peći u odnosu na ostale tipove grejanja leži u tome što se temperatura njihovih zidova kreće između 80 i 90°C.

 

Veliku lekciju o ovakvom načinu grejanja preneo nam je Darko Franceško, vlasnik zanatske radionice FK Keramika, među čijim referencama stoji i renovacija svih kaljevih peći Patrijaršijskog doma. U pitanju je stara porodična radionica, a Darko se ovim zanatom samostalno bavi oko 30 godina.

“Prednost kaljevih peći u odnosu na ostale tipove grejanja leži u tome što se temperatura njihovih zidova kreće između 80 i 90°C i omogućava veoma komforno grejanje,” kaže Darko za naš portal i dodaje: “Uz kaljeve peći se organska prašina ne pali u onolikoj meri kakav je slučaj sa, na primer, limenim pećima koje se lože na sličan način. Samim tim, ne dolazi do žarenja koje nije niti zdravo, niti bezbedno. Što se dizajna tiče nema ograničenja i uvek je bilo raznovrsno. Kao i u automobilskoj tehnici, i ovde imate standarde po kojima se radi, a kada se ide izvan standardnih okvira, to se radi po zahtevu kupca i cena je mnogo veća.” – konstatuje Darko.

Koliko košta kaljeva peć

Dizajn kaljevih peći obično se formira po zahtevu klijenta, po izboru dostupnih materijala i tehničkih mogućnosti objekta. Cena materijala u velikoj meri usmerava konačan dizajn peći jer utiče na izbor boja, oblika samih kaljeva, njihovu raznovrsnost, izbor glazura i ostalih finesa. Iako kod nas postoji nekoliko proizvođača kvalitetnih kaljeva, izbor je standardan, te se zanimljiviji materijali uvoze iz inostranstva, a njihova cena može da bude i do tri puta veća od ovdašnje. To je posebno bitno jer je za izradu prosečne kaljeve peći potrebno uglavnom oko 100 kaljeva.

Cena po kalju kod nas iznosi oko 5-6 evra dok inostranstvu on košta od 20 pa sve do 30 eve po kalju. Formiranje konačne cene peći kreće od toga i sve zavisi od daljih zahteva i samog majstora.

Dimenzije kalja su 24×21,5 ili 22×22 cm, a jedan kalj može da zagreje 1 kubni metar. Na tom osnovu se planira količina kaljeva koja je potrebna za izgradnju kaljeve peći za određenu stambenu jedinicu.

Darko ističe da se njegove mušterije dele na dva tipa, na one koji žele da prezidaju već postojeću kaljevu peć iz predratnog ili socijalističkog perioda, kao i na one koji zahtevaju nešto ekskluzivnije. Ovakve peći ne prate standardne forme, te predstavljaju veoma veliku investiciju. Međutim, zbog kvaliteta koji se time osigurava, ovakvi zahtevi nisu ni preterano retki. Kvalitet materijala direktno utiče i na dugotrajnost proizvoda, a najstarija kaljeva peć na kojoj je radio naš sagovornik imala je preko 100 godina, i još uvek je bila u upotrebi!

Tehnički uslovi za ugradnju kaljeve peći

Manje je poznato da kaljeve peći mogu da rade na struju i gas, ali j­e zbog neusaglašenih regulativa u našoj zemlji najzastupljenija varijanta grejanja na tvrdo gorivo. Dodatna poteškoća vezuje se za njihovo održavanje. Naime, većina korisnika električnih kaljevih peći uglavnom želi da se njima greje „kampanjski”, dakle, ne svakodnevno. Međutim, kaljeve peći svoj maksimum pokazuju kada se lože svaki dan u periodu tokom kojeg se peć ne gasi. Iz tog razloga, prvo grejanje u sezoni mora da bude najintenzivnije, što podrazumeva i visoku potrošnju energije.

Osnovni tehnički uslov koji jedna stambena jedinica mora da ispoštuje pre ugrađivanja kaljeve peći jeste da poseduje dimnjak Ø160.

 

Kaljeve peći se dele na lake, srednje-teške i teške, i mogu se prepoznati po učestalosti loženja. Laka kaljeva peć se loži dva do tri puta na dan, a nakon što je zagrejete uz jutarnju kafu, bićete mirni narednih šest do sedam sati. Srednje-teške kaljeve peći su one koje toplotu emituju oko 8 sati bez prestanka, pa ih korisnici lože uglavnom dva puta dnevno. Peći iz teške kategorije najviše štede energiju jer zahtevaju samo jedno loženje tokom dana. Isto tako, tip kaljeve peći proporcionalno utiče na intenzitet prvog loženja u sezoni, što znači da ćete laku peć ugrejati za svega pola sata, srednje-tešku za do sat i po, a prvo loženje teške može da traje i nekoliko sati.

Osnovni tehnički uslov koji jedna stambena jedinica mora da ispoštuje pre ugrađivanja kaljeve peći jeste da poseduje dimnjak određenog preseka, i to najčešće Ø160. Svaka kaljeva peć zahteva servis nakon 10 do 20 godina, kada se menja šamot u unutrašnjosti ložišta. Usled eksploatacije može doći i do popuštanja fuga i pucanja kaljeva, što je obično rezultat netaktičnog loženja, budući da su kaljevi relativno osetljiv materijal.

Vreme potrebno za izgradnju kaljeve peći je najmanje 2 dana ako se radi od početka. Kaljeve peći mogu da se grade na licu mesta, ali i u radionici. Kada se završi, kaljeva peć se do konačne lokacije prenosi u prstenovima. Naravno, ovo ne važi za sve kaljeve peći, već samo za one do određenih dimenzija.

A kako sve to izgleda u praksi?

O tome kako izgleda svakodnevni život uz kaljevu peć opisao nam je Tomislav Tomić iz Beočina. Zanimljivo je da ovaj momak kaljevu peć održava u stanu od 47 m² u kvartu koji Beočinci već decenijama uporno zovu Novogradnja. Njegovu zgradu karakterišu debeli spoljni zidovi, što je više nego zahvalno za održavanje temperature, kako leti, tako i zimi, a svi stanovi u zgradi originalno su imali ugrađene kaljeve peći koje, po učestalosti i intenzitetu loženja, spadaju pod srednje-teški tip kaljevih peći.

Kaljeva peć kod Tomislava Tomića u Beočinu

Ništa ne može da zameni osećaj prirodne toplote koju pruža kaljeva peć.

 – kaže Tomislav Tomić, korisnik kaljeve peći.

Po pitanju toga kako se snašao sa održavanjem ovako zahtevnog grejnog tela kao potpuni novajlija, Tomislav je vrlo zadovoljan. Sticajem okolnosti, on radi od kuće pa može da posveti dovoljno pažnje ovoj obavezi.

“Hepo kocke su vrlo praktična i jeftina stvar, tako da koristim i njih. Potrebno je malo potpale, za šta koristim nešto manje komade bukve, a kad se to razgori onda ubacim jednog ili dva „kapitalca“. Naša peć ima dosta veliko ložište, tako da na dnevnom nivou ložimo dva puta, a kada ne uranimo i kada nije jako niska temperatura, može da se izdrži sa jednim, taman do spavanja. Ovo nam je tek druga sezona i čini mi se da će neki prosek za sezonu biti dve palete, to jest četiri metra prve klase.” – kaže Tomislav za naš portal

Dug niz godina pre nego što se sa devojkom uselio u novi stan, Tomislav je živeo u objektu sa centralnim grejanjem. Stoga mu održavanje peći predstavlja poseban izazov kada poslovne obaveze zaguste, a potpale nestane:

“Tada sam, istina, jako lenj da se spustim do podruma i zapravo je to jedini trenutak kada mi nedostaje centralno grejanje. Ipak, meni se stan u koji smo se uselili još više dopao kada sam video kaljevu. Ništa ne može da zameni osećaj prirodne toplote.  Prednost naspram centralnog grejanja je prvenstveno cena i to što sami birate temperaturu i ritam grejanja. Naš „zmajić“, kako je zovemo, zagreje glavnu prostoriju i do 29°C, dok u najudaljenijoj sobi kroz koju toplota putuje kroz dugačko predsoblje bude oko 22°C. Jedina prava mana je čišćenje peći i dimnjaka pred sezonu.” – konstatuje Tomislav.

Foto: FK keramika

Kada ste već tu, pogledajte i ovo: