Saznajte zašto je bitna parna brana, šta su to hladni mostovi i zašto demit fasada zna da pukne.

Pre početka postavljanja termoizolacije neophodno je da se upoznate sa određenim činjenicama koje su bitne kako bi izolacioni materijal bio adekvatno postavljen. Prva, izuzetno bitna činjenica jeste da vlaga negativno utiče na izolaciona svojstva materijala.

Kao što znate, voda je odličan provodnik toplote, stoga ako dospe u izolacioni materijal karakteristike će mu značajno oslabiti. To je posebno izraženo kod mekih izolacionih materijala, kao što je mineralna vuna. Stiropor takođe nije u potpunosti otporan na vodu. Najbolje karakteristike što se tiče vodootpornosti ima stirodur, te se iz tog razloga najviše i koristi za izolaciju temelja i ravnih krovova.

Kod postavljanja izolacionog materijala po principu sendvič zida, sa unutrašnje strane (između unutrašnjeg zida i izolacionog materijala) neophodno je postaviti parnu branu kako vlaga (vodena para) iz unutrašnjosti objekta ne bi dospela u izolacioni materijal. Spoljni zid mora biti odmaknut od izolacionog materijala nekoliko centimetara, kako bi u slučaju prodora vlage kroz njega mogao da se suši, a da pri tom vlaga ne dođe u kontakt s izolacionim materijalom.

Isti je slučaj i kada se krov izoluje s unutrašnje strane, pre nego što se izolacija pokrije gipsanim pločama (što je najčešći slučaj), postavlja se parna brana.

Vlaga kao glavni problem

Zašto je parna brana bitna? Topao vazduh može da zadrži više vodene pare nego hladan. Kada vazduhu temperatura opada, deo vodene pare prelazi iz gasovitog u tečno stanje, to jest, kondenzuje se. U zimskom periodu temperatura unutar izolacionog materijala opada od unutrašnje ka spoljnoj strani. Kada ne bi bilo parne brane vodena para bi se pri prolasku kroz izolacioni materijal kondenzovala unutar njega, i narušila mu izolaciona svojstva. Došlo bi do pojave buđi, odnosno gljivica jer je vlažna sredina idealna za njihov razvoj. Prisustvo gljivica može da bude veoma štetno po zdravlje ljudi.

Nijedan materijal za toplotnu izolaciju nije loš ako se pravilno postavi, to jest, ako mu se obezbede odgovarajući uslovi.

 

Kada su temperature mnogo ispod nule, kondenzovana vlaga bi mogla da pređe u čvrsto stanje, da se zaledi, i da fizički ošteti materijal. Sigurno ste se sreli s pričama tipa: “Ovaj izolacioni materijal nije dobar zato što se raspada, buđavi ili jednostavno nestane…”.  Nijedan materijal za toplotnu izolaciju nije loš ako se pravilno postavi, to jest, ako mu se obezbede odgovarajući uslovi.

Demit fasada

Kod toplotne izolacije već sagrađenih objekata, izolacioni materijal se najčešće postavlja na spoljnu stranu zida i to se popularno zove demit fasada, iako o specifičnom proizvodu slovenačke firme koji se kod nas ustalio. U ovom slučaju spoljni završni sloj u kombinaciji s građevinskim lepkom i mrežicom štiti izolacioni materijal od klimatskih uticaja (najviše od prodora vlage i mraza).

Najčešće se za ovaj način izolacije upotrebljava stiropor. Pokazaćemo vam nekoliko primera šta se događa sa stiroporom kada je izložen klimatskim uticajima. Nakon samo jedne oštrije zime, nezaštićen stiropor će izgledati ovako:

Površinski sloj je toliko oštećen, pored toga što je promenjena boja, da kada se prstom prevlači preko njega jednostavno se rasprši u prašinu. Vremenom će se stiropor sve više degradirati i postajati sve tanji.

Koliko je spoljni sloj mekan i koliko je prašina sitna možete videti na narednoj slici. Blagim pritiskom možete ostaviti otisak prsta.

Toplotni mostovi

Druga, bitna stvar je da ne sme da postoji prekid u izolaciji ili da su prekidi   minimalni, dakle potrebno je da obavija objekat u celosti. Prekidi u izolaciji, takozvani, toplotni mostovi (hladni mostovi), značajno umanjuju ukupnu efikasnost izolacije. Daleko od toga da izolacija u tom slučaju nema nikakvog efekta ali je ukupan učinak značajno umanjen. Pošto se izolacija uglavnom postavlja iz delova (stiropor, mineralna vuna, trska…) treba voditi računa da delovi budu što bolje spojeni, odnosno, priljubljeni jedan uz drugi i da se ne mogu pomerati.

Česta greška kod sendvič zida jeste slaganje izolacionih ploča jedne na drugu u toku zidanja, bez pričvršćivanja za zid.

Na narednoj slici je prikazan ispravan način postavljanja.

Najčešći način postavljanja izolacije kod nas je sa spoljne strane, takozvane, demit fasade. Razlog za to je adaptacija već sagrađenih objekata pa je najpraktičnije postavljanje izolacionog materijala spolja. Uglavnom je u tom slučaju izolacioni materijal stiropor, a često se koristi i kamena vuna ili trska.

Lepljenje demit fasade

Kod demit fasade vrlo je bitno kako je izolacioni materijal pričvršćen za zid. Kada je u pitanju stiropor, on se lepi građevinskim lepkom na cementnoj osnovi. Neophodno je da su izolacione ploče u potpunosti premazane lepkom ili da je lepak nanet po obodu ploče bez prekida i na nekoliko mesta u središnjem delu.

Zašto je to bitno? Ukoliko to ne bi bio slučaj, spoljašnji (hladan) vazduh bi mogao da prodre između stiropora i zida, što bi dovelo da toga da izolacioni materijal ima vrlo malo efekta – zid bi opet bio hladan.

Pucanje fasade

Još jedna vrlo bitna činjenica vezana za demit fasadu jeste da spoljni završni sloj često puca na uglovima oko prozora, što opet za sobom povlači probleme sa vlaženjem izolacionog materijala. Do pucanja dolazi zato što u tom delu usled varijacija temperature imamo skupljanje i širenje materijala po dve ose. Ovaj problem se rešava postavljanjem mrežice dijagonalno na svaki ugao.

Srećan rad i ne zaboravite da posetite našu sekciju Uradi sam.

Izvor, foto: EkoNeimar

Srodni članci na portalu Gradnja.rs: