Propevala Hala 1: Pod kupolom Beogradskog sajma prostor za koncerte
Ono što je najvažnije jeste činjenica da ikonična betonska hala na sajmu koju je projektovao Branko Žeželj neće biti srušena već će dobiti novu namenu.
Kada smo početkom ove sedmice objavili da će Sajam građevinarsta u Beogradu ove godine verovatno po poslednji put biti održan u prostoru ikoničnog Beogradskog sajma, ni sami nismo bili svesni da će se naše prognoze toliko brzo obistiniti.
Tako se već u četvrtak na društvenim mrežama pojavila informacija da je u planu pretvaranje čuvene sajamske Hale 1 u umetnički prostor koji će imati tri operske scene, a ovaj projekat najavljen je kao deo državnog programa „Skok u budućnost 2027“.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Preživela samo Hala 1
Kako je na Instagramu najavio Siniša Mali, ministar finansija Republike Srbije, tri operske scene u prostoru Hale 1 biće opremljene savremenom scenskom tehnikom kako bi mogla ugostiti i baletske ansamble, orkestre, pozorišne trupe ali i muzičke događaje svetskih umetnika.
To je sugerisano i vizuelnim detaljem na fasadi, odmah ispod kupole, koji prikazuje fiktivnu reklamu za nastup Tejlor Svift, jedne od najtraženijih pop zvezdi današnjice, a koja dosad još nije nastupala u našoj zemlji.
Iz vizuala se vidi da je novim planom preživela samo Hala 1 kao i da će ostale hale Beogradskog sajma biti srušene. Na vizualu se vidi da će na njihovom mestu graditi stambeno-poslovne zgrade. Takođe, primećujemo i da će se pored reke graditi amfiteatar kao i neki vid plutajućih ostrva.
Osim planova za Halu 1, ministar je podsetio svoje onlajn pratioce da će zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu biti adaptirana u Istorijski muzej, dok će se u zgradi Pošte u Savskoj nalaziti Dečiji muzej.
A u kakvom je stanju Hala 1?
Kako je Gradnja pisala u septembru prošle godine, u radu publikovanom povodom jubileja od 75 godina Instituta IMS, prikazani su metodologija i rezultati pregleda i ocene stanja sajamskih hala nakon skoro 70 godina upotrebe.
Hala 1 je najveći objekat kompleksa i zaštićena je kao spomenik kulture. Svojim specifičnim rešenjem predstavlja izuzetno konstruktivno ostvarenje, a njena kupola i danas drži Ginisov rekord za ovu vrstu konstrukcije.
Nakon opsežnog ispitivanja, stručni tim koji su sačinjavali Bojan Ivanković, Bojan Aranđelović i Goran Petrović dao je Hali 1 ocenu 4 (od 1 do 6 – 1: opasno, 6: dobro), što znači da je objekat manje oštećen, naveli su autori tom prilikom za naš portal.
Drugo pitanje su eventualne intervencije radi privođenja nekoj novoj nameni ili usklađivanja sa novim zahtevima.
Autori su istakli da oštećenja konstatovana na glavnoj konstrukciji ne ugrožavaju nosivost konstruktivnih elemenata i stabilnost kupole u celini, ali da za posledicu imaju delimično narušenu trajnost i funkcionalnost objekta. Isto važi i za konstrukciju galerija, suterena i prizemlja.
„Drugo pitanje su eventualne intervencije radi privođenja nekoj novoj nameni ili usklađivanja sa novim zahtevima“ – zaključio je u razgovoru za Gradnju Goran Petrović.
Због крова и висине, простор је идеалан за ботаничку башту.
Tako je Ruko!
Idealna za botaničku!
Akustika jako loša za emitovanje koncertnog zvuka!
Ništa od Sidneja ili npr. Skoplja… Ništa da se proteraju splavovi sa leve obale Save. Davne 1966.god Hala 1 Beogradskog Sajma je bila idealan prostor za rok koncerte za preko 6.000 gledaoca Gitarijade. Ali i takmičari i gledaoci su samo hteli da budu viđeni jer je muzički ugođaj, pa i rok bili svedeni na nulu. Nije krivo tadašnje slabo ozvučenje i graja publike već mesto koje jednostavno nije predviđeno za muzičke manifestacije. Zamislite takvu jeres da na opersku predstavu dolazimo u apostalkama i šorcu. Gde je glamur, gde su lože gde su maleni dvogled i činjenica da se glas operske dive čuje u svakom ćošku pa i onom najudaljenujem. Sajam može opstati samo kao sajam npr. našem predsednik omiljen sajam vina… Može i sajam rakije… Može i sajam IT a i kao jedne godine seks sajam…
Znači, niz sajamskih manifestacije a nikako opera…
Hiljadu evra da će okolne zgrade biti duplo više od predstavljenih na renderu.
Očuvanje Hale 1 je jedino i bilo realno. Sajam, onakav kakav je, više nije idealno mesto za sajamske manifestacije i to se vidi. Nedostaju konferencijski kapaciteti, saobraćaj i prilaz su zagušeni, naprosto nije više za tu namenu. Očuvanje ostalih hala je opet upitno. Zanima me koji bi to „kultirni sadržaji“ mogli da se smeste u tri hale Beogradskog sajma? Ko bi koristio, ko bi održavao i finansirao toliki kompleks i koji kulturni sadržaji bi ga učinili rentabilnim? Govorimo o prostoru veličine 4 Tate modern galerije u gradu koji je 17 puta siromašniji od Londona. Problem struke i jeste u tome što ignoriše realnost. Vode je uglavnom ljudi uljuljkani u udobnost univerzitetskih pozicija, bez dodira sa realnošću tržišta i onda čim se pojavi pitanje od javnog značaja predlažu suluda rešenja za koja ni mnogo bogatija društva nemaju novca i na kraju razvoj diktiraju političari. Struka mora da izvuče glavu iz akademskog elitizma, da dobro sagleda i razume limite ekonomije u kojoj živimo i da predlaže realna rešenja. Mnogo bih više voleo da je neko društvo arhitekata ili IKS dalo predlog za prenamenu Hale 1, dalo sugestije kako da se uredi priobalje, da se smanji gustina i sugeriše bolja orijentacija ovih stambenjaka okolo, umesto što su kao papagaji ponavljali besmislenu mantru da mora ceo kompleks da se sačuva i pretvori u „kulturni sadržaj“ bez ideje kakav sadržaj, koliko isti košta, ko će ga koristiti i odakle da se plati kulturni kompleks te veličine.
potpuno ludilo mozga, ali potpuno! ova država i grad su crtani film
Hale 2 i 3 imaju takodje veliku arhitektonsku vrednosti i daju identitet ovom gradu ali imamo tu nesrecu da je interes investitora vec neko vreme ispred javnog interesa tako treba sad da budemo srecni sto nije i hala 1 srusena. Nadam se da nece biti nista od ovog projekta jer se pokazalo da su svi ovi grandiozni projekti i rekonstrukcije po gradu izvedeni ispod bilo kakvog standarda struke.
O sudbini ovog grada odlučuju neuki i pridošlice, znam da ovo neke boli ali ako ste ikada bili na nekom muzičkom događaju na sajmu shvatićete da je akustičnost katastrofalna, nisam za zidanje o pranje para „na vodi“ ali treba znati kakve su mogućnosti određenih objekata
Realno, hala je idealna za akvapark.
Objektivno je loša akustika za bilo koje i kakve koncerte, a vodeni tobogani i zipline bi goreli unutra. Privukli bi i bugarske turiste!
100% proveren info.
Dakle, umesto monumentalnih i elegantnih hala beogradskog Sajma, koje su postale jedan od orijentira grada Beograda, dobićemo niz kutija bezlične retro-modernističke arhitekture, slične onoj iz kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina. Petro-dolari sve mogu.
Sramota za ovakvu državu, grad… ali ovo još jedan od razornih poduhvata u srpskoj istoriji gde se za sopstvenu korist mogu uništiti državna dobra, i to u velikom razmerama, nekažnjeno.
Neverovatna zemlja.
Treba tražiti pomoć od evropskih arhitektonskih asocijacija da se spreči ovakav mega-vandalizam.
Kada se utrkujemo da nadjemo novu svrhu ovoj hali, to znači da smo naseli na njihovu priču. Njihovu, ne našu, jer oni su otudjeni, zli deo ovog drustva. Drustva koje bezdušno uništavaju već deceniju i više, u svakom smislu, pa i arhitektonskom. Ova hala je pravljena sa bude sajam i to treba da ostane. Kakvi koncerti i akvaparkovi…