Bakterije u kliritu i priča o međi: Autori crnogorskog paviljona na Bijenalu za Gradnju
Kroz kliritne forme koje nastanjuju mikroorganizmi, trojica autora redefinišu pojam međe i odnosa čoveka, prirode i arhitekture u crnogorskom paviljonu na Bijenalu.
Šta povezuje mikroorganizme, prozirni klirit i suvozidane međe iz crnogorskih sela? Na ovogodišnjem Venecijanskom bijenalu arhitekture, paviljon Crne Gore donosi neočekivan odgovor kroz postavku Terram intelligere: INTERSTITIUM, koju potpisuju arhitekta Dejan Todorović kao i vizuelni umetnici Ivan Šuković uz kustoski rad dr Miljane Zeković i komesarke Mirjane Đurišić.
Kako je Gradnja svojevremeno najavila, namera postavke je da podstakne posetioce na razmišljanje o suštinskoj vezi između čoveka, prirode i arhitekture.
„Kroz vizuelizaciju nevidljivih bioloških procesa unutar transparentnih formi, otvaraju se pitanja o ulozi prirodnih granica (međa) u oblikovanju prostora i života“ – objasnili su iz autorskog tima.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Međe od suvozidanog kamena kao inspiracija
Crnogorski paviljon u Veneciji koncipiran je tako da publika ulazi u sveden, taman i tih prostor galerije, kojim dominira kontinuirana, delikatna forma sačinjena od transparentnih modula. Ova prividno dematerijalizovana struktura evocira vizuelne i strukturalne karakteristike tradicionalne međe, istovremeno naglašavajući njenu promenljivost i poroznost.
„Za nas, međa nije samo fizička linija razgraničenja, već složen prostorno-kulturološki fenomen. U crnogorskom kontekstu, međe od suvozidanog kamena svedoče o vekovnom odnosu ljudi prema zemlji, vlasništvu, zajednici i prirodi – one oblikuju pejzaž, ali i način života, i mogu se razumeti kao otelotvorenje memorije prostora“, kaže arhitekta Dejan Todorović.
„Ipak, ne bavimo se isključivo njihovom istorijskom ili folklornom dimenzijom, već ih promišljamo u savremenom kontekstu, pitajući se: može li međa danas postati porozan, promenljiv prostor dijaloga umesto statične linije razdvajanja?“ dodaje jedan od koautora.
Providni klirit kao osnovni gradivni materijal
Kao osnovni gradivni materijal za instalaciju autori su odabrali providni klirit jer, kako kažu, on na direktan način preispituje ideju međe kao čvrste, trajne granice. Iako svaki od elemenata formalno oponaša kamen, njegova prozirnost ga istovremeno dematerijalizuje.
„Umesto da zatvara ili fiksira prostor, kao što je to slučaj kod tradicionalne međe, ovaj materijal ga otvara, čini ga slojevitim i podložnim interpretaciji. Time sugerišemo da savremeno tumačenje međe ne mora podrazumevati neprobojnu barijeru, već da se ona može posmatrati kao porozan i dinamičan prostor – odnos, a ne prepreka“, objašnjava arhitekta.
Iako svaki od elemenata formalno oponaša kamen, njegova prozirnost ga istovremeno dematerijalizuje.
Kliritni oblici u paviljonu ne funkcionišu samo kao vizuelni elementi, oni su i nosioci biološkog sadržaja – mikroorganizama koji se razvijaju u njihovoj unutrašnjosti. Na taj način, objekti postaju svojevrsni ekosistemi, u kojima dolazi do interakcije između bioloških i materijalnih procesa.
„Takva struktura otvara pitanja o granicama između prirodnog i veštačkog, stabilnog i promenljivog, trajnog i privremenog – što je i suština našeg istraživačkog pristupa“, navodi jedan od autora projekta „Razumeti zemlju: INTERSTICIJUM“.
Nadamo se da će ova tema biti primećena upravo zbog svoje aktuelnosti – jer otvara vrata ka novim, održivim modelima građenja i življenja.
Kako na kraju ističe arhitekta Dejan Todorović, cilj autorskog tima nije bio samo da prikaže mikroorganizme, već da otvori mogućnosti za razumevanje njihove uloge kao aktivnih učesnika u stvaranju prostora.
„Važno nam je da publika prepozna potencijal ovog pristupa – da arhitektura ne mora biti vođena isključivo ljudskom logikom i tehnološkim obrascima, već da može uvažiti i oblike inteligencije prisutne u prirodi“ – kaže Todorović i zaključuje:
„Bakterije koje uzgajamo u paviljonu nisu samo materijal; one su pokazatelji drugačijeg načina mišljenja o prostoru, vremenu i materijalnosti. Nadamo se da će ova tema biti primećena upravo zbog svoje aktuelnosti – jer otvara vrata ka novim, održivim modelima građenja i življenja“.
Skica o paviljonu
O konceptu crnogorskog paviljona razgovaralo se i uživo u Novom Sadu, u okviru serijala arhitektonskih događaja „Skica sreda“ koji organizuje studentski kolektiv SKICA. Predavanje pod nazivom „Arhitektura izložbi i događaja: Paviljon Crne Gore na Bijenalu arhitekture“ održano je 11. juna 2025. godine u prostoru „Prostor“ na Petrovaradinu.
Publika je imala priliku da od kustoskinje dr Miljane Zeković i autora Ivana Šukovića i Dejana Todorovića čuje više o procesu nastanka izložbe – od kustoske koncepcije, preko tehničko-tehnoloških izazova, do same realizacije postavke. Posebno interesovanje prisutnih – pretežno studenata i mladih arhitekata – dodatno je potvrdilo značaj ovakvih okupljanja za razmenu znanja i povezivanje generacija unutar arhitektonske zajednice.
Preko 750 učesnika na Bijenalu
Podsetimo, 19. izdanje Venecijanskog bijenala arhitekture, jednog od najprestižnijih i najvažnijih međunarodnih događaja u ovoj oblasti, otvoreno je za javnost 10. maja, a moći će da se pogleda do 23. novembra 2025. godine.
Ovogodišnja manifestacija, pod nazivom „Intelligens. Natural. Artificial. Collective“, okuplja preko 750 učesnika u višeslojnom istraživanju uloge arhitekture u prilagođavanju klimatskim promenama, migracijama i veštačkim oblicima inteligencije. Pogledajte naš vodič o Venecijanskom bijenalu arhitekture 2025. godine kao i kako izgleda Paviljon Srbije.
Grafički prilozi
