Helsinška dugmetara: Stara fabrika kablova dobila upečatljiv savremeni sloj
Postojećoj strukturi dodata je velika kocka obložena čelikom, u kojoj se sada nalazi najveći prostor za plesne performanse u nordijskim zemljama.
Smeštena na preko 7.000 kvadrata, Kuća plesa (eng. Dance House) predstavlja deo šireg plana renoviranja stare industrijske zgrade koju je grad kupio 1991. godine, sa namerom da stvore Kaapelitehdas, najveći kulturni centar u Helsinkiju.
Lokalne arhitektonske firme JKMM i ILO dobile su zadatak da rekonstruišu deo postojeće strukture nekadašnje fabrike kablova, a ujedno i dodaju nove prostore na njen istočni kraj, koji su smešteni unutar čelične kockaste strukture.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Muzika i ples u ritmu arhitekture Frenka Gerija
- Kuća muzike po Fudžimotovom projektu otvorena u Budimpešti
Kontrast i dijalog novog i starog
„Kuća plesa dodaje upečatljiv savremeni sloj istoriji bivše fabrike i njenom okruženju. Novo i staro su postavljeni u kontrast, ali su i u dijalogu jedno sa drugim. Zajedno, Kuća plesa i Kaapelitehdas stvaraju smislenu destinaciju i oživljavaju susedstvo“, rekli su za Dezeen iz prakse JKMM.
U unutrašnjosti su smeštena dva black-box plesna studija, gde je Pannu Hall smešten u redizajniranoj sali nekadašnje fabrike, koja sada može da primi 400 ljudi, a Erkko Hall sa 1.000 mesta u novoizgrađenoj strukturi, predstavljajući najveći prostor za plesne performanse u nordijskim zemljama.
Podzemni klub, garderoba, restoran, prostori za probe i prostori iza scene organizovani su na pet nivoa zgrade.
Ova dva prostora za performanse se nalaze sa obe strane ulaznog predvorja, koji je povezan sa zatvorenim prostorom nalik ulici smeštenom između dve postojeće fasade, a koji su JKMM opisali kao „stakleno dvorište“.
Podzemni klub, garderoba, restoran, prostori za probe i prostori iza scene organizovani su na pet nivoa zgrade zajedno sa svim cirkulacionim prostorima, dizajniranim tako da imaju potencijal da se koriste i kao prostori za izvođenje.
„Svi javni prostori u Kući plesa su dizajnirani imajući na umu performanse“, objasnio je arhitekta Hari Lindberg iz JKMM.
Apstraktni ritam severne fasade
Veliki čelični paneli – od kojih je jedan veoma reflektujući, a drugi korodiran – formiraju fasadu proširene strukture. Postavljeni su nešto iznad nivoa tla i na različitim nivoima kako bi dali efekat pomeranja jednog od drugog.
Na severnoj strani zgrade, okrenutoj prema obližnjem parku, fasada je prekrivena stotinama malih aluminijumskih diskova, dizajniranih da stvore „apstraktni ritam“ naspram neba.
Imajući ovakav dizajn na umu, arhitekte iz JKMM su dodale da se „ples bavi gravitacijom, lakoćom i težinom ljudskog tela“.
Fasade su dizajnirane korišćenjem tehnologije laserskog zavarivanja, kako bi se kreirali sendvič paneli po meri sa najvećom mogućom površinom.
„Lebdeće“ metalne fasade su dizajnirane korišćenjem tehnologije laserskog zavarivanja, kako bi se kreirali sendvič paneli po meri sa najvećom mogućom površinom, dodali su iz JKMM.
Arhitekte su objasnile da izvođači takođe stvaraju iluzije, dok se lagana čelična površina nalik satenu može transformisati svetlošću, te tako postati deo scenografije plesnih događaja.
U unutrašnjosti se mogu videti robusni materijali, poput sirovog čelika i betona, koji su odabrani da dopune postojeću strukturu bivše fabrike.
Grafički prilozi
Foto-galerija
