Prošle nedelje, pušteni su u promet najsavremeniji ekološki vozovi koji će od sada svakodnevno prelaziti  distancu od 100 kilometara na severu Nemačke.

Dva komercijalna voza iz serije Coradia iLint lansirala je kompanija za održivu mobilnost Alstom iz Francuske. Vozovi su odmah pušteni u saobraćaj, što znači da već nekoliko dana bez problema prevoze putnike između gradova Kukshafen, Bremerhafen, Bremerverde i Bukstehude.

Henri Poupart-Lafarge, predsednik i izvršni direktor Alstoma, izjavio je da Coradia iLint vozovi predstavljaju pravu revoluciju i budućnost mobilnosti. Sada kada je prvi voz na hidrogenski pogon počeo da razvozi putnike, spreman je i za serijsku proizvodnju, prenose strani mediji.

Za jedan tank hidrogena, ovi vozovi mogu da pređu do 1.000 kilometara i to pri maksimalnoj brzini od 140 km/h.

Za sada u ovom delu Južne Saksonije saobraćaju dva ovakva voza od ukupno 14. Predviđeno je da do kraja 2021. godine, bude zamenjeno i ostalih dvanaest. Na ovaj način će Južna Saksonija postati prvi region u svetu sa razvijenom mrežom vozova na hidrogenski pogon.

Ekološki i brzi

Bitno je istaći da stanovnici ovog područja u rasporedu vožnji neće primetiti nikakve promene, budući da su novi vozovi podjednako brzi kao i oni koji idu na dizel. Za jedan tank hidrogena, Coradia iLint vozovi mogu da pređu do 1.000 kilometara i to pri maksimalnoj brzini od 140 km/h.

„Hidrogen je realna, nisko-emisivna i efikasna alternativa za dizel. Ovim vozovima može da se upravlja na čist i ekološki način, posebno na sekundarnim železničkim mrežama gde su nadzemne linije neekonomične ili još uvek nisu dostupne“, zaključio je Enak Ferlemann, komesar Savezne vlade za železnički saobraćaj i sekretar Federalnog ministarstva transporta i digitalne infrastrukture u Nemačkoj.

Ovako izgleda punjenje vozova na hidrogen:

Prednosti i mane

Hidrogenski vozovi jesu daleko skuplji od njihovih prethodnika, što je i glavni razlog zašto neće sve države Evrope moći tak brzo da se prebace na njih, ali su ipak mnogo jednostavniji za održavanje. Zanimljivo je i to da su i mnogo tiši nego prethodni, a funkcionišu tako što ćelije vodonika i kiseonika pretvaraju u električnu energiju pri čemu se višak energije čuva u litijum-jonskim baterijama. Voda i vodena para jedine su materije koje ovi revolucionarni vozovi izbacuju tokom rada.

Kad ste već ovde…