Potopljen Trg Svetog Marka; Foto: Shutterstock
Aktuelno

Zašto je Venecija potopljena i kako rešiti ovaj problem?

Venecija se trenutno nalazi pod vodom, a ovakve poplave se nisu desile u poslednjih pola veka.

Mnogobrojne fotografije i snimci poplavljenih ulica Venecije, kao i unutrašnjosti objekata, danima se šire društvenim mrežama. Čuveni trg Svetog Marka takođe je pod vodom koja preti da će štete u ovom istorijskom gradu biti nepopravljive.

Venecija se sa poplavama bori još od 5. veka, ali njihova učestalost u skorijoj prošlosti sugeriše na klimatske promene i postavlja se pitanje koliko su priobalni gradovi sveta ugroženi u vremenu koje dolazi.

Poznati grad na vodi je kroz svoju istoriju naviknut na periodične poplave, koje su kroz lokalni folklor opisane kao „acqua alta“, odnosno „visoka voda“. Iako je za grad uobičajeno da na određenim delovima doživi čak i do 60 poplava godišnje u jesenjim i zimskim mesecima, intenzitet poplava je poslednjih decenija povećan. Tako je trg Svetog Marka bio poplavljen šest puta u poslednjih 1.200 godina, od čega su se tri poplave desile u poslednjih 20 godina.

Potopljen Trg Svetog Marka; Foto: Shutterstock

Trg Svetog Marka je bio poplavljen šest puta u poslednjih 1.200 godina, od čega su se tri poplave desile u poslednjih 20 godina.

Postoji nekoliko faktora zbog kojih je ovaj grad posebno sklon poplavama. Kako piše Reuters, jedan od njih je, naravno, okruženost Venecije morem čiji se nivo usled klimatskih promena tokom godina menja koji je u toku poslednjeg veka procenjen na 20 centimetara. Dok sa jedne strane nivo mora raste, grad u proseku tone za jedan milimetar godišnje zbog mekoće tla na kom je izgrađen. Krhka baza na kojoj je grad podignut dodatno je ugrožena poslednjih decenija crpljenjem rezerve podzemnih voda za piće i industrijsku upotrebu sve do 70ih godina prošlog veka.

Geografski položaj Venecije takođe je doprineo poplavama. Smeštena na rubu Jadranskog mora, Mletačka ostrva su tokom cele godine bila podložna smenama plime i oseke za čak 50 centimetara. Sistem brana poznat kao „barene“ štitio je unutrašnjost ostrva još od 12. veka, dok su Mlečani dodatno sputavali tok reka kao bi se grad čuvao, piše ArchDaily.

Turisti na potopljenom Trgu Svetog Marka u Veneciji; Foto: Jonathan Ford on Unsplash

Ljudski nemar

Kada su tokom 60ih godina prošlog veka otpočeta iskopavanja kanala Petroli, kako bi se dozvolio pristup naftnim tankerima do kopnene luke u blizini Venecije, problem je znatno pojačan. Naime, vekovne zaštite su bile ugrožene, laguna je urušena i kao rezultat toga omogućen je prodor vetra Scirocco koji dovodi dodatnu vodu, što u kombinaciji s plimom uzrokuje ozbiljne poplave.

Promenljiv stav stanovnika Venecije prema njihovom izgrađenom okruženju takođe je doprineo problemu. Tokom proteklih vekova, nove građevine su zidane na temeljima i stubovima starih objekata. U nedavnom intervjuu za Rolling Stone, venecijanski stručnjak za restauraciju Pierpaolo Campostrini opisao je kako se mislilo da se rizik od poplava može izbeći ukoliko se žrtvuju građevine iz 13. i 15. veka.

„Ljudi nisu bili sentimentalni prema prošlosti. Nisu brinuli o očuvanju starih zgrada, a grad je neprestano rastao. Naravno, tako više ne možemo. Sada postoje ograničenja. Ne želimo da izgubimo prelepu renesansnu arhitekturu koju ovde imamo. Srušiti je i nadgraditi nije opcija. Moramo pronaći drugi način da spasemo grad.“

Voda koja se izliva iz kanala; Foto: Shutterstock

Šta može biti rešenje?

Poslednja poplava, koja je zahvatila čak 85% grada skrenula je ozbiljnu pažnju na pronalaženje rešenja za spas grada. Kao najočiglednije rešenje postavlja se projekat MOSE, koji je zapravo sistem od 78 olujnih brana čija je izgradnja započeta 2003. godine. Četiri ogromne uvalne brane na ulazima u Lido, Malamocco i Chioggia trebalo bi da zatvore lagunu u periodu od 15 minuta i zaštite je od priliva vode.

Ipak, projekat vredan više milijardi evra naišao je na prekoračenje planiranog budžeta, kao i na korupcijske afere i probijanje rokova. Ukoliko i dođe do potpune realizacije projekta, postavlja se pitanje koliko će zaista biti efikasan, imajući u vidu da je potreba za zatvaranjem lagune gotovo svakodnevna i to bi dovelo do povećanja zagađenja vode i promena na toku kanalizacije.

Možemo li se silom možemo boriti protiv prirode? Dugoročni pristup bi trebalo pronaći u saradnji s prirodom. Grad bi trebalo da potraži inspiraciju i u drugim regionima, poput holandskih metoda upravljanja vodom, gde se prednost daje sistemu „življenja sa vodom“.

Ipak, Venecija ima i nestabilnu političku situaciju koja joj preti gotovo srazmerno kao i klimatske promene. Stoga gradski zvaničnici moraju da preduzmu hitne promene koje će se u budućnosti razvijati kroz simbioza grada i lagune, zemlje i vode i izgrađenog i prirodnog.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *