Danski arhitekta Jan Gel ističe da su u poslednjih 50 godina arhitekte zaboravile da treba graditi gradove po meri čoveka.

Arhitekta i teoretičar u razvoju urbanizma Jan Gel, pre pedeset godina osnovao je firmu Gehl Architects. Kroz mnogobrojne projekte, ali i predavanja na univerzitetima širom sveta, promovisao je čoveka kao mernu jedinicu prilikom projektovanja javnih prostora. Jedan od poslednjih projekata ovog slavnog danskog arhitekte je i Park umetnosti na Ušću u Beogradu. Međutim, koliko su naši gradovi zaista po meri čoveka? O temi odnosa grada i čoveka Jan Gel pričao je za španski City Manager.

Šta smo shvatili od gradova koji su projektovani po meri čoveka?

Jan Gel: Kada govorim o ovom konceptu, uzimam ljudska čula kao polaznu tačku i to kako se mi ljudi krećemo. Čovek je, naravno, biće koje hoda i naša motorika stvorena je tako da možemo da hodamo brzinom do pet kilometara na sat.

U nekadašnjim metropolama sve je bilo napravljeno tako da odgovara veličini ljudskog bića, ali nakon uvođenja automobila, na ovu proporciju se skroz zaboravilo. Arhitektura je nekada bila prilagođena čoveku koji ide 5 km/h, a sada je prilagođena kretanju s prosečnom brzinom od 60km/h. To znači šire ulice, veće reklame, više zgrade – i sve zato što se mi krećemo brže.

Dubai: Razmere prilagođene automobilu. Foto: Sonya Bobb, Flickr

Arhitektura je nekada bila prilagođena čoveku koji ide 5 km/h, a sada je prilagođena kretanju s prosečnom brzinom od 60km/h.

 

Dakle modernizam i „motorizam“ dosta su zbunili arhitekte i urbaniste pa sada ne znaju koja je to proporcija pogodna za ljudsko biće. Izučavam ovu temu već duže vreme i tokom poslednjih pedeset godina verujem u to da su arhitekte i urbanisti zaboravili šta je to dobar odnos arhitekture i urbanizma prema čoveku. Nekada su veoma dobro znali koji je to odnos…

Živimo u velikim i složenim gradovima. Da li je moguće u takvim gradovima razmišljati o čoveku kao jedinici proporcije?

Jan Gel: Svakako. Mislim da možemo pričati o potrebi za transportnim koridorima po kojima moramo da se krećemo brzinom od 60 km/h, koji će biti dizajnirani u skladu s proporcijama automobila, ali kada su u pitanju delovi grada u kojima ljudi žive, rade, idu u kupovinu i generalno se kreću kao pešaci, možemo polako poboljšavati stvari.

Venecija je grad napravljen za ljude. Prosečna ulica je široka tri metra, što ga čini gradom pogodnim za šetanje sa puno zanimljivih javnih prostora. To je zaista grad koji ima proporciju orijentisanu prema čoveku i zato je mali i intiman. Međutim, mesto poput Dubaija je grad za dinosauruse, a ne za ljudska bića.

Venecija: Grad po meri čoveka. Foto: Pedro Szekely, Flickr

Venecija je grad napravljen za ljude. Međutim, mesto poput Dubaija je grad za dinosauruse, a ne za ljudska bića.

 

U vašoj knjizi Gradovi za ljude, svidela nam se vaša frazu „prvo mi oblikujemo gradove, pa onda oni oblikuju nas“. Šta to tačno znači za vas?

Jan Gel: Ono što ta fraza predstavlja je da fizički okvir u kojem mi živimo i u kojem provodimo vreme, ima veliki uticaj na naše ponašanje i način života. Zaista može da postoji drastična razlika u načinu života ukoliko ste živeli u predgrađu nekog američkog grada ili ako ste živeli u Barseloni, na primer.

Samo da dam jedan primer. Dokazano je da ljudi koji žive u predgrađu imaju manji životni vek od onih koji žive u velikim gradovima. Koji je razlog tome? Uglavnom zato što se u gradovima šeta više, dok se u predgrađima automobili češće koriste pa se i manje pešači.

Ako se ne krećemo dovoljno to može negativno uticati na naše zdravstveno stanje. Ovo je samo jedan primer kako to gradovi mogu uticati na naš životni stil. Izgrađeno okruženje u kom živimo ima veliki uticaj na naš način života i svaki put kada pravimo promene u gradu, menjamo i stil života ljudi u njemu.

Uvek govorimo o značaju javnog prostora na kvalitet života ljudi. Koje su to karakteristike koje bi javni prostor trebalo da imaju kako bi promovisali javni život?

Jan Gel: Na kraju moje knjige Gradovi za ljude postoji odeljak nazvan Alati koji sadrži listu ključnih reči s dvanaest kvalitetnih kriterijuma za odnos arhitekture prema ljudima.

Pozitivan primer: Plaza de Campo u Sijeni. Foto: Wiggy Too, Flickr

Ako me pitate šta je dobar grad, rekao bih vam da biste trebali da preuzmete tu listu i uverite se da li biste mogli za svaki kriterijum, gledano za vaš grad, da kažete „da, to je tu“. Ako odete na neke od najboljih javnih prostora na svetu, kao što su Plaza de Campo u Sijeni i uzmete ovaj spisak videćete da su svi kriterijumi razmatrani fantastično. Međutim, ako odete na jedan od trgova u Braziliji videćete da su svi kriterijumi izignorisani. U svakom italijanskom gradu postoji veliki broj aspekata koji čine da se osećate prijatno, dok u Braziliji postoji samo par.

Foto naslovna: Times Square, P K1NG, Flickr

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo: