Novak Kijac: Obnovom do očuvanja autentičnosti originalnog dizajna

Na konferenciji BuildUp 2023 saznaćemo i kako se kombinacijom modernog dizajna sa starim strukturama stvaraju jedinstveni i inspirativni hotelski prostori.

Osim starih hotelskih zgrada različitih arhitektonskih odlika, čija obnova podrazumeva osavremenjavanje i prilagođavanje zahtevima savremenog hotelijerstva, u svetu je danas rasprostranjena i prenamena drugih zgrada u hotele, poput starih palata, zamkova, kasarni, bolnica, stambenih zgrada, seoskih kuća i dr.

Kod nas takvih primera gotovo da nema. Međutim, inostrana iskustva pokazuju koliko je tema obnove i prenamene raznih starih zgrada u hotele prisutna u arhitektonskoj praksi, ali i savremenom hotelijerstvu koji traga za novim vidovima brendiranja i autentičnim hotelskim rešenjima.

Zato će, kao idealan sagovornik na ovu temu, jedan od učesnika naše konferencije BuildUp 2023 biti i arhitekta Novak Kijac, osnivač firme Novak Kijac Architects (NKA), koja je vodila projekat obnove i prenamene stare industrijske zgrade u Kragujevcu, izgrađene između dva svetska rata u okviru industrijskog kompleksa koji potiče iz 20. veka, u hotel „Industrial 1853“.

Tako je ova zgrada dobila sasvim novu namenu – potpuno drugačiju od prvobitne industrijske funkcije, te vas kroz razgovor koji sledi upoznajemo sa nekim od osnovnih faktora koji su uticali na njeno današnje arhitektonsko oblikovanje.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Milena Katić: Moramo podizati kolektivnu svest o dobrobiti koje obnova i rekonstrukcija proizvode
• Nikola Martinović: Ako uspemo da doživimo i razumemo arhitekturu, uspećemo i da je očuvamo

Kako vidite obnovu i transformacije objekata druge namene u hotele?

Primarna ideja u projektovanju hotela i ugostiteljskih objekata generalno jeste zadovoljavanje potreba korisnika kao i kreiranje atmosfere koja pruža drugačije iskustvo koje se može postići na različite načine u zavisnosti od tipa hotela, lokacije i konteksta.

Uzimajući u obzir činjenice kao što su lokalna kultura, istorija i pejzaž, prilikom dizajniranja hotela stvaramo autentično iskustvo. Poslednjih decenija u svetu, pa i kod nas, brownfield lokacije predstavljaju značajan potencijal, iako su u našoj zemlji i dalje izazov i propuštene prilike za investitore. Neiskorišćene površine i napušteni objekti u gradskim centrima narušavaju urbanu strukturu, utiču na ekonomiju i kvalitet života lokalne zajednice.

Pitanja ovog tipa nisu adekvatno rešena, ali predstavljaju mogućnost za revitalizaciju i ekonomski razvoj. Našom intervencijom fokusirali smo se na transformaciju nekadašnje zgrade unutar zapuštenog industrijskog kompleksa „Zastava“, pretvarajući je u hotel visoke kategorizacije koji ispunjava i najviše zahteve modernog ugostiteljstva.

Naš stav je da mi kao struka treba da prebacimo fokus na razmišljanje van tradicionalnih granica i iz tog ugla pristupimo dizajniranju prostora.

Šta su po vama osnovne karakteristike i specifičnosti hotelskog dizajna?

Hotelski dizajn predstavlja kompleksnu oblast koja podrazumeva sveobuhvatan pristup sagledavanju situacije iz nekoliko uglova, kao što su funkcionalnost, estetika, osećaj udobnosti i gostoprimstva. Naš stav je da mi kao struka treba da prebacimo fokus na razmišljanje van tradicionalnih granica i iz tog ugla pristupimo dizajniranju prostora.

Istraživanjem i analizom potreba i želja ciljne grupe na inovativan način odgovaramo ne samo na zadovoljenju postojećih potreba, već i aktivno učestvujemo u kreiranju novih kroz implementaciju sadržaja.

Šta biste izdvojili kao glavne karakteristike i potencijale obnove starih zgrada, posebno u domenu dizajna?

Kada govorimo o potencijalima u ovoj oblasti smatram da je potrebno staviti akcenat na čuvanje kulturne baštine. Obnova i rekonstrukcija omogućavaju očuvanje istorijskih vrednosti. Sačuvane građevine često imaju bogatu priču koja doprinosi identitetu zajednice.

Rad na projektima obnove i rekonstrukcije zahteva kreativne i inovativne pristupe. Kao arhitekte i dizajneri imamo priliku da kombinujemo moderni dizajn sa starim strukturama, stvarajući jedinstvene i inspirativne prostore.

Osnovna karakteristika obnove iz našeg ugla jeste očuvanje autentičnosti originalnog dizajna. Izazov je pronaći ravnotežu između restauracije originalnih elemenata i prilagođavanja objekta savremenim potrebama.

 Izazov je pronaći ravnotežu između restauracije originalnih elemenata i prilagođavanja objekta savremenim potrebama.

Šta je bila polazna ideja – koncept u projektu obnove i redizajna postojeće zgrade? Kako je izgledala saradnja arhitekata i dizajnera?

Dizajn hotela crpi inspiraciju iz bogatog industrijskog nasleđa Kragujevca, nekadašnjeg velikog industrijskog giganta na Balkanu, s ciljem da se na originalan način sačuva njegova istorijska vrednost u okviru ambijentalne celine.

Hotel Industrial se nalazi u važnom istorijskom delu Kragujevca, unutar kompleksa nekadašnje fabrike „Zastava“, i smeštene je u jednu od administrativnih zgrada. Naša pažnja je bila usmerena ka očuvanju autentičnosti ovog prostora kroz pažljivu obnovu i intervencije na enterijeru i eksterijeru.

Saradnja između arhitekata i dizajnera tokom ovog projekta bila je ključna za postizanje uspešnih rezultata. Čvrsto verujemo da sveobuhvatan pristup koji pored arhitekture i dizajna enterijera uključuje i brending, omogućava stvaranje celovitog i prepoznatljivog prostornog iskustva.

Kroz usklađen rad ovih elemenata, stvara se prostor koji zadovoljava funkcionalne potrebe, estetski je privlačan i autentično predstavlja brend.

Kroz pažljiv odabir nameštaja, osvetljenja i tekstura, postigli smo atmosferu koja je prijatna i elegantna, istovremeno odražavajući industrijski šarm zgrade.

Kako su na koncept uređenja hotela „Industrial“ uticali njegov istorijat i odlike industrijske arhitekture? Na koji način je tema industrije interpretirana kroz dizajn enterijera?

Deo tima koji se bavio arhitekturom bio je odgovoran za očuvanje autentičnosti istorijskog prostora i integrisanje hotela u postojeću ambijentalnu celinu. Fokusirali smo se na očuvanje karakterističnih arhitektonskih elemenata, kao što su drvena konstrukcija, veliki prozori i originalni gabarit objekta, istovremeno prilagođavajući prostor savremenim potrebama.

Pri dizajniranju enterijera cilj nam je bio da unesemo suptilne moderne elemente i udobnost u prostorije hotela, čija je uloga bila da stvore harmoniju između rustičnih industrijskih detalja i savremenog, sofisticiranog enterijera. Kroz pažljiv odabir nameštaja, osvetljenja i tekstura, postigli smo atmosferu koja je prijatna i elegantna, istovremeno odražavajući industrijski šarm zgrade.

Sinergija između arhitekata i dizajnera doprinela je stvaranju prostora koji istovremeno čuva tradiciju i okružen muzejima „Stara livnica“ i „Stara Zastava“, koji su deo kompleksa „Knežev arsenal“, predstavlja inovativan i privlačan deo turističke ponude grada Kragujevca.

Da li su i na koji način na dizajn uticali zahtevi investitora kroz projektni zadatak i brendiranje?

Prvobitni zahtevi investitora značajno su se razlikovali od konačnog dizajna hotela. Analizom lokacije, ugostiteljske ponude i strukture grada, zaključili smo da Kragujevac nije imao hotel visoke kategorije, dok je ponuda ugostiteljskih objekata nižeg i srednjeg ranga bila znatno raznovrsnija i u mnogo većoj meri zastupljena.

Kroz argumentovano izlaganje, uspeli smo da utičemo na klijenta da promeni stav i usvoji naš predlog više kategorizacije ugostiteljskog objekta, sa adekvatnim sadržajem koji zadovoljava potrebnu koja postoji na lokalnom tržistu.

Da li je bilo poteškoća u tehnološkom prilagođavanju novih sadržaja izvornoj strukturi objekta nekadašnje industrije?

U želji da izađemo u susret i zadovoljimo zahteve savremenog ugostiteljstva morali smo da se pozabavimo pitanjem ovog objekta u okviru brownfield lokacije sa postojećom infrastrukturom koju je neophodno prilagoditi potrebama hotela. Jedan od izazova bio je pronaći održiva rešenja za integraciju novoprojektovanog sadržaja hotela u postojeću infrastrukturu.

Holistički pristup prenamene obuhvatao je intervenciju na osavremenjavanju postojećih i implementaciji novih tehnoloških sistema neophodnih za funkcionisanje savremenih ugostiteljskih objekata.

Naš zadatak kao arhitekata je pre svega bio da pažljivo proučimo i razumemo specifičnosti objekta, kao i oblasti u kojoj se on nalazi.

Da li ste se u realizaciji projekta susreli sa merama tehničke zaštite (zgrade ili kompleksa – ambijentalne celine) i da li ste imali podršku ili smernice od strane službe zaštite spomenika kulture?

Naš zadatak kao arhitekata je pre svega bio da pažljivo proučimo i razumemo specifičnosti objekta, kao i oblasti u kojoj se on nalazi. Ovaj proces uključuje detaljno istraživanje istorijskih i arhitektonskih karakteristika zgrade i njeno prilagođavanje novoj nameni.

S obzirom da se objekat nalazi u okviru prostorno kulturno-istorijske celine kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, potrebno je bilo pribaviti saglasnost republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – Beograd pre početka radova na rekonstrukciji i prenameni samog objekta.

Da li su, po vašem mišljenju, teme obnove, rekonstrukcije i revitalizacije u dovoljnoj meri zastupljene u arhitekturi i dizajnu enterijera?

Teme obnove, rekonstrukcije i revitalizacije su izuzetno važne u savremenoj arhitekturi i dizajnu enterijera. U poslednjim decenijama, postoji sve veće interesovanje za očuvanje postojećih građevinskih struktura, oživljavanje napuštenih industrijskih kompleksa i vraćanje života starim zgradama.

Ova tema je postala ključni deo diskursa u arhitektonskoj zajednici, međutim, uvek postoji prostor za unapređenje i veću svest o njihovoj važnosti u arhitektonskoj i dizajnerskoj industriji.

Naš region je pogodan za projekte ovog tipa, gde nekadašnji vojni, industrijski i drugi zanemareni kompleksi dobijaju novu namenu zadržavajući značajnu arhitektonsku i istorijsku vrednost.

Jedna od najznačajnijih prednosti je to što obnova postojećih zgrada smanjuje potrebu za izgradnjom novih objekata, što doprinosi održivosti.

Šta vidite kao glavne prednosti obnove starih zgrada drugih namena u hotelske objekte?

Obnova starih zgrada drugih namena u hotelske objekte donosi niz značajnih prednosti. Jedna od najznačajnijih prednosti je to što obnova postojećih zgrada smanjuje potrebu za izgradnjom novih objekata, što doprinosi održivosti. Korišćenje postojeće infrastrukture, poput zidova i temelja, može smanjiti ukupnu ekološku stopu hotela.

Pored praktičnog i održivog aspekta, stariji objekti često poseduju jedinstvenu arhitektonsku estetiku koja se može integrisati u dizajn hotela. Integracija ovog autentičnog šarma u dizajn hotela ne samo da privlači goste već i postiže posebno iskustvo boravka, čime se stvara emocionalna veza između posetioca i prostora.

Ova praksa omogućava očuvanje vrednosti jedne epohe, istovremeno prilagođavajući se savremenim potrebama i zahtevima gostiju.

Obnova i revitalizacija starih objekata vrlo često je veliki pokretač ekonomskog razvoja u lokalnoj zajednici.

Na osnovu vašeg iskustva – kako vidite buduće tendencije u obnovi starih zgrada i kako tome doprinosi suvremeni dizajn?

Na osnovu mog iskustva i trenutnih trendova u industriji, primećujem da savremeni dizajn ima ključnu ulogu u obnovi starih zgrada jer omogućava inovativne i održive pristupe koji istovremeno čuvaju autentičnost i prilagođavaju prostor savremenim potrebama i trendovima. Buduće tendencije će verovatno dodatno naglašavati ove principe, stvarajući prostorna rešenja koja su funkcionalna, estetski privlačna i ekološki odgovorna.

Obnova i revitalizacija starih objekata, po mom mišljenju, vrlo često je veliki pokretač ekonomskog razvoja u lokalnoj zajednici, i kao takva  dovodi do privlačenja turista, otvaranja novih radnih mesta i poboljšanja infrastrukture.