Rekonstruisani Hrvatski dom/Dom JNA u Rumi; Foto: Žikica Milošević
Arhitektura

Dom vojske u Rumi zasijao starim (crvenim) sjajem

Zgrada koja se smatra remek-delom Jugendstila, sagrađena davne 1912. godine, nedavno je restaurirana uz „pismeno“ poznavanje materijala, boja i tehnika. 

Sećate li se teksta o „sedam vojvođanskih dvoraca koje moramo spasiti“, i teksta o „pet dvoraca Centralne Srbije“, koje takođe moramo spasiti? E pa, jedan po jedan.

A upravo je jedan od gomile ruševnih dvoraca spasen. U striktnom smislu to nije dvorac, već palata u centru grada, ali svakako je sada već vratio stari sjaj.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Rumski dragulj pomućenog sjaja

Zasigurno najlepša i najintrigantnija zgrada Rume, koja je podjednako mamila zadivljene i razočarane poglede prolaznika, bila je zgrada Hrvatskog doma, odnosno, Doma JNA ili Doma Vojske, kako su je dugo znali. Zadivljene, jer je plenila svojom lepotom, a razočarane, zbog ruiniranog stanja u kome je već deceniju i po bila.

Zgrada je podignuta 1912. u jeku nacionalnih zanosa i stila secesije. Mnogi su ovu zgradu neobične lepote nazivali “rumski dragulj pomućenog sjaja”, jer je svake godine bivala sve ruiniranija.

Zgrada Hrvatskog doma u Rumi podignuta je 1912. godine

Zgrada je podizana dobrovoljnim prilozima građana iz Rume, ali i Hrvata iz cele Hrvatske i Slavonije.

Sama ideja o osnutku ove zgrade došla je od grupe Rumljana okupljenih u organizaciju “Hrvatski sokol”, 1905. godine. Kako je to bila fiskulturna organizacija, kakve su širom slovenskog sveta nicale tih godina. Hrvati iz Rume su želeli da sve svoje sportske sekcije sakupe pod istim krovom i “tjelovježbaju”.

Takođe, ova zgrada je trebala da posluži kao otpor germanizaciji i mađarizaciji Hrvata. Zgrada je podizana dobrovoljnim prilozima građana iz Rume, ali i Hrvata iz cele Hrvatske i Slavonije. U februaru 1910. su građani ušli u posed placa, pa je gradnja mogla početi. Već 1912. godine zgrada je završena.

Pretpostavlja se da je projekat za izgradnju zdanja izradio Osječanin Viktor Askman (Vladoje Aksmanović 1878–1946), projektant zgrade stare Rumske gimnazije, današnje zgrade OŠ „Dušan Jerković”, koja je završena negde u isto vreme. Međutim, potpunih i verodostojnih podataka o imenu arhitekte nema nigde.

Zgrada je deceniju i po bila u ruiniranom stanju; Foto: Gradnja.rs

Zmajeva pesma kao simbol bratstva

Ono što je upečatljivo na zgradi su svakako ovalni vitražni prozori, kao i dve skulpture „Dede i unuka“, koje se nalaze sa pročelja zgrade. „Deda i unuk“, sa guslama, izabrani su iz Zmajeve pesme „Uz’o deda svog unuka, metn’o ga u krilo…“, što je simbolizovalo tadašnje živo bratstvo Srba i Hrvata u Austro-Ugarskoj.

Ostalo je zabeleženo da je na otvaranju doma Milica Nikolajević, najstarija kći advokata dr Miloša Nikolajevića, recitovala pesmu Jovana Jovanovića Zmaja „Deda i unuk” po čijim su motivima i urađene skulpture na fasadi, da bi označavale predaju narodne kulture mlađim naraštajima.

Nekada je imala upečatljivu statuu sokola raširenih krila iznad vrata i bila je još monumentalnija.

Naravno, još je upečatljivija kupola zdanja. Zbog svih ovih osobina, zgrada se smatra remek-delom Jugendstila i jednom od najoriginalnijih građevina u Srbiji. Nekada je imala upečatljivu statuu sokola raširenih krila iznad vrata, i bila je još monumentalnija.

No, nije imala laku sudbinu. Odmah je izbio Prvi svetski rat, Dom je postao bolnica za ranjenike, a između dva rata je služila svrsi, i tako je bila kulturno središte rumskih Hrvata sve do 1958, kada je nacionalizovana i pretvorena u Dom JNA.

Zazidan trodelni otvoreni trem

Tada se rapidno menja enterijer i uklanja originalni nameštaj, da bi uskoro nestala i statua sokola sa fasade, kao i slova „Hrvatski dom“. U svom originalnom obliku pročelje je činio trodelni otvoreni trem koga su pridržavala dva snažna stuba, ali je trem docnije zazidan, pa je zgrada dodatno narušena.

No, Vojska Srbije je, posle mnogih godina nekorišćenja objekta konačno predala restitucijom palatu Hrvatskog doma hrvatskoj zajednici Rume, ali se broj i značaj Hrvata u Rumi mnogostruko umanjio od vremena gradnje, te je oni nisu ni restaurirali, već su je predali gradu Rumi uz nadoknadu, a rumske vlasti su je temeljno rekonstruisale.

Zgradu je temeljno rekonstruisao Grad Ruma; Foto: Žikica Milošević

Domu je vraćena originalna tamnocrvena boja, umesto prethodne narandžaste.

Ono što uliva nadu jeste podatak da je rekonstrukcija izvršena sa velikom stručnošću, uz poznavanje materijala, boja i tehnika, što bi trebalo da postane i pravilo kod rekonstrukcije istorijskih objekata. Naime, Domu je vraćena originalna tamnocrvena boja, umesto prethodne narandžaste, kojom su u Jugoslaviji ofarbali zgradu.

Beli detalji su vraćeni na fasadu (u prethodnoj inkarnaciji su bili prekrečeni uniformno narandžasto), a bele su i statue „Dede i unuka“. Nažalost, figura sokola nije rekonstruisana, iako se nadamo da će jednog dana biti. U zgradi će, posle renoviranja, biti smeštena neka od rumskih kulturnih institucija.

Nekadašnjem Domu JNA je posle 15 godina vraćen stari sjaj; Foto: Žikica Milošević

Istorija oživela i u Mitrovici

I još nešto, post scriptum. Neposredno pre ove restauracije, u obližnjoj Sremskoj Mitrovici je restaurirana zgrada Srpske čitaonice (danas deo Bibilioteke), takođe uz poštovanje istih tehnika, i u istoj, terakota-bordo boji, kakva je bila u originalu.

I Mitrovčani su, jednako kao Rumljani, zadivljeno gledali kako se nešto građeno pre stotinak godina, vraća u monumentalno stanje – pred njihovim očima je oživela istorija. „Pismeno“ urađena.

Foto-galerija

Zgradu je temeljno rekonstruisao Grad Ruma; Foto: Žikica Milošević
Zgradu je temeljno rekonstruisao Grad Ruma; Foto: Žikica Milošević
Nekadašnjem Domu JNA je posle 15 godina vraćen stari sjaj; Foto: Žikica Milošević
Nekadašnjem Domu JNA je posle 15 godina vraćen stari sjaj; Foto: Žikica Milošević
Rekonstruisani Hrvatski dom/Dom JNA u Rumi; Foto: Žikica Milošević
Rekonstruisani Hrvatski dom/Dom JNA u Rumi; Foto: Žikica Milošević

Izabrali smo za vas…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

7 komentara

  1. Luka

    Kako sam godinama živeo pored doma JNA, prolazio sam tuda gotovo svakodnevno. Interesuje me koji izvor govori da je originalna boja bila tamno crvena jer se na zgradi mogao jasno videti sloj zelene boje ispod narandžaste? Ispod zelene je bio samo malter.

    1. Naka

      Nakon odvajanja par komada maltera, analizom slojeva, projektanti su dosli do zaključka o kojoj RAL nijansi crvene se radi. Objekat je bojen više puta u svom postojanju.

    2. Žikica Milošević

      Receno mi je tako u turistickoj zajednici. A dobili smo i novo objasnjenje kao komentar.

  2. Mare

    Konacno! Prelepo!

  3. Nenad

    Samo jedna ispravka. Zgrada nije vraćena nikakvom restitucijom hrvatskoj zajednici, nego ju je opština Ruma otkupila od vojske za 328.000€.

    1. Žikica Milošević

      Hvala na ispravci. Meni je bilo receno da je posrednik bila hrvatska zajednica zbog procesa restitucije. No, dobro.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *