Ograđivanje doma: 13 primera dizajnerskih ograda na kućama iz Srbije

Kako uokviriti kuću? Otkrivamo do detalja kako su pravljenje ograde na nekim od najuspešnijih primera stambene arhitekture u našoj zemlji.

Igrajući važnu ulogu u arhitektonskom oblikovanju i ukupnom doživljaju prostora, ograde ispred i oko stambenih objekata ne samo da pružaju korisnicima sigurnost i zaštitu, već mogu dodati i estetsku vrednost celoj kući ili zgradi i pritom stvoriti harmoniju s okruženjem.

Njihov dizajn može varirati od jednostavnih i funkcionalnih do sofisticiranih i dekorativnih, prilagođavajući se arhitektonskom stilu i okolini, dok materijali korišćeni za njihovu izradu – najčešće metal, drvo, staklo ili kamen – naglašavaju posebnost i karakter zgrade.

Iako ograda predstavlja bitan element u arhitektonskoj kompoziciji objekta, u praksi se često zanemaruje njen značaj u funkcionalnom i oblikovnom smislu. Na sreću, postoje i primeri koji govore drugačije.

Kako bismo vam to i potvrdili, iz naše bogate arhive odabrali smo 13 domaćih projekata dizajnerskih ograda koje svojim oblikovanjem i materijalizacijom zaokružuju kompletno iskustvo prostora kako za korisnike, tako i za posmatrače.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• 8 domaćih projekata sa listelama i opekom na fasadi

1. Porodična kuća i73 u Nišu – KontraStudio

Nominovan za našu Kuću godine 2021, ovaj objekat od 500 kvadrata, sa teretanom i bazenom, projektovan je u Igmanskoj ulici u Nišu za petočlanu porodicu i jednog psa i to tako da je u njenom središtu kuhinja. Ograda njenog dvorišta napravljena je od betona livenog na licu mesta, dajući joj trajnost i stabilnost, ističu arhitekte iz KontraStudija.

„Vidljivi tragovi oplate dodaju karakter i teksturu celokupnom izgledu i naglašavaju autentičnost materijala i rustični šarm. Izbor materijala i teksture oponašaju javnu površinu i jasno definišu granicu sa ozelenjenim privatnim posedom“ – objasnili su za Gradnju autori projekta.

Glatka površina klizne kapije ističe se naspram grubih tekstura betona, stvarajući intrigantan spoj između tradicionalnog i savremenog dizajna.

„U kombinaciji s ovom monumentalnom estetikom, ističe se crna klizna kapija koja pruža moderan kontrast. Njena glatka površina ističe se naspram grubih tekstura betona, stvarajući intrigantan spoj između tradicionalnog i savremenog dizajna. Crna boja kapije dodaje eleganciju i sofisticiranost celokupnom izgledu ograde, stvarajući privlačan vizualni kontrast“, kažu niške arhitekte, te zaključuju:

„Ova kombinacija betona s vidljivim tragovima oplate i crne klizne kapije stvara estetski atraktivnu ogradu dvorišta koja istovremeno ističe jednostavnost i lepotu forme kuće u pozadini“. Ceo projekat ovde

 

2. Kuća AC 31 na Savskom vencu – Predrag Milutinović

Da odjeci međuratne internacionalne moderne ne prestaju da inspirišu savremene arhitekte pokazao nam je nedavno primer vile AC 31, koju potpisuje studio Mapa Architects na čelu sa arhitektom Predragom Milutinovićem, a smeštene, kao što joj prva polovina imena sugeriše, u ulici Augusta Cesarca na Savskom vencu.

Ovaj stambeni objekat poseduje sve glavne karakteristike kvalitetne arhitekture, ali i ono čemu mnogi savremeni autori ne posvete dovoljnu pažnju – dublji filozofsko-estetski koncept. Kad je pak striktno ograda u pitanju, Milutinović je ponudio ogradu koja svojom vertikalnošću korespondira sa fasadom. Ceo projekat ovde

 

3. Kuća u Čolak Antinoj na Senjaku – Dejan Miljković

Kao jedan od dva dobitnika Zlatne mistrije na ovogodišnjoj dodeli arhitektonskih priznanja portala Gradnja.rs, i to onaj za koji je stručni žiri odlučio je da je Kuća godine 2023, našao se objekat bruto površine od 400 m² koji je na beogradskom Senjaku projektovao arhitekta Dejan Miljković.

Kuća je projektovana tako da objedinjuje funkciju porodičnog stanovanja na više nivoa, dok betonska opna i u okviru nje pozicionirani kubus od opeke čine ovaj objekat ne samo skulpturalnim već i avangardnim za našu prestonicu. Čitav projekat zaokružuje ograda ispred objekta, vizuelno nenametljiva ali materijalizaciom svakako čvrsta i stamena. Ceo projekat ovde

 

3. Rekonstrukcija kuće u Novom Sadu – Sonja Brstina

Za projekat rekonstrukcije i transformacije ove porodične kuće, sagrađene 1990-ih u Novom Sadu, arhitektkinja Sonja Brstina ponudila je holistički pristup koji je obuhvatao potpunu promenu unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, čineći stari objekat domom pripremljenim za savremene životne izazove.

Zakošeni pravougani kutijasti profili visine 160 centimetara postavljeni su na betonski postament obložen keramikom.

To je uključivalo i projektovanje nove ograde, napravljene od plastificiranog metala u boji RAL 1019. Zakošeni pravougani kutijasti profili visine 160 cm postavljeni su na betonski postament obložen keramikom, dok su ulazna i kolska kapija izvedene od Fundermaxovih kompakt ploča u teksturi drveta, boja 0923 Enigma, objasnila je Brstina.

Dodajmo i to da je ovaj projekat realizovan za samo šest meseci, što je zaista impresivno s obzirom na obim radova i veličinu kuće. Ceo projekat ovde

 

5. Kuća u Hektorovićevoj ulici – Miloš Đurasinović

Kroz celovitu rekonstrukciju, proširivanje i dogradnju porodičnog objekta u Hektorovićevoj ulici arhitekta Miloš Đurasinović je demonstrirao široki spektar moći i mogućnosti savremene arhitektonske intervencije,  pokazujući nam da arhitektura u Beogradu polako ulazi u zlatno doba svog savremenog razvoja.

Nekadašnji asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a sada jedan od osnivača arhitektonskog studija PLAT.FORM.A, Đurasinović navodi da je ideja bila da ograda bude što neutralnija i da funkcioniše u kombinaciji sa živom ogradom sa unutrašnje strane placa (lovor višnja).

„Sama metalna ograda ima više tehničku ulogu i nekoliko godina po izgradnji se skoro potpuno utopila u zelenilo žive ograde, što možete videti na objektu. Gusta živa ograda je već izrasla i u širinu i u visinu i tako pravi odličnu tampon zonu između ulice i zida objekta koji je blizu granice parcele“ – objašnjava arhitekta.

Jedini akcenat su frontovi poštanskih ormarića izvedeni u trespa oblozi u kojima je ugravirana adresa,  što korespondira sa oblogom fasade kuće.

U likovnom smislu, svi fiksni delovi ograde su od metalnih profila u tamnosivoj boji (čelične kutije i flahovi). Između njih su umetnuti elementi od grifovanog pletiva kao pauze, kaže naš sagovornik.

„Dve velike kapije za automobile, tamo gde iza ograde nema zelenila, urađene su u kombinaciji metalnog okvira i lamela od termotretiranog drveta svetle boje. Jedini akcenat su frontovi poštanskih ormarića izvedeni u trespa oblozi u kojima je ugravirana adresa, što korespondira sa oblogom fasade kuće“, navodi Đurasinović.

Ističe na kraju da su lamele od drveta, kao i vertikalni čelični flahovi, izvedeni pod uglom u odnosu na liniju ograde, kako bi obezbedili veću privatnost u frontalnim pogledima. Ceo projekat ovde

 

6. Kuća u Vojvodini – Branka Temunović i Vukašin Nikolić

Za razliku od porodičnih objekata kakve obično viđamo u panonskoj ravnici, arhitektura i organizacija ovog objekta od čak 470 kvadrata proizilaze iz njegove veličine, odnosno potrebe da se mnogobrojni sadržaji prilagode placu, a ovaj projekat potpisuju arhitekte Branka Temunović i Vukašin Nikolić iz šabačkog biroa Invest Projekt d.o.o.

„Ograda je projektovana sa ciljem da se estetski ukomponuje sa stambenim objektom i da obezbedi adekvatan nivo intime. Kako sam objekat ka ulici nije previše otvoren, a imajući u vidu i planirani zeleni vrt u zoni ispred dnevne sobe, odlučeno je da ograda ne bude u potpunosti zatvorena, na način koji je uobičajen u okruženju“ – navode autori i dodaju:

„Projektovana je i izvedena kao kombinacija armiranobetonskih stubova i zidanih parapeta sa razmaknutim horizontalnim lamelama od čelika. Ograda je postavljena na granicu parcele, te je s obzirom na njenu dužinu uvedeno nekoliko različitih elemenata kako bi se izbegla monotonija“.

U okviru ograde su planirane i dve kolske kapije, izvedene u različitim obradama kako bi se naglasila razlika u njihovim funkcijama.

Kako objekat u zoni ulazne particije prilazi regulaciji stepeništem i konzolnom nadstrešnicom, ideja arhitekata je bila da se ta tačka spoja dodatno istakne postavljanjem čeličnog rama koji zajedno sa nadstrešnicom naglašava pešački ulaz.

Dodatno je zoni oko centralnog ulaza posvećeno više pažnje projektovanjem specijalnih segmenata od čelika ispunjenih fasadnom listelom, korišćenom i za oblaganje objekta, a što je bio pravi izazov za izvođenje, ističu Branka Temunović i Vukašin Nikolić.

„U okviru ograde su planirane i dve kolske kapije, izvedene u različitim obradama kako bi se naglasila razlika u njihovim funkcijama. Desna kapija je punija i teža od ostatka ograde s obzirom da ima direktan pogled u dvorište i samo je povremeno u upotrebi“ – kažu arhitekte iz šabačkog Invest Projekta. Ceo projekat ovde

 

7. Kuća VU na novosadskom Telepu – a2arhitektura

Nesvakidašnja membrana na pročelju definiše identitet Kuće VU u naselju Telep u Novom Sadu, čineći suptilnu referencu na tradiciju narodnog graditeljstva, ujedno aludirajući i na okolni ambijent.

Podignuta na parceli dimenzija 1.315 m², sama kuća obuhvata površinu od 295 m² i predstavlja istaknuto ostvarenje tima biroa a2arhitektura, koji čine arhitekti dr Dijana Anđelković, dr Vladimir Anđelković i Aleksandar Bogojević.

„Imajući u vidu da se čitav arhitektonski koncept zasniva na kontrolisanom otvaranju objekta prema prilaznoj saobraćajnici, ograda je projektovana kao višeslojna vizuelno-zvučna barijera odnosno neka vrsta prošupljenog niskog fasadnog platna“ – objasnili su iz beogradskog studija za Gradnju.

Ograda je projektovana kao višeslojna vizuelno-zvučna barijera odnosno neka vrsta prošupljenog niskog fasadnog platna.

Kako dalje navode, prvi plan je čvrst i čini ga pun zidani segment sa vertikalnim prodorima koji dopuštaju i usmeravaju pogled prema ulaznoj partiji na način koji je kontrolisan i prethodno planiran, zadržavajući intimu ulazne zone u objekat.

„U drugom planu se nalazi sloj vegetacije koji je neodvojivi element arhitekture objekta i kroz vreme menja svoje gabarite, čime se stvara novi ambijentalni kvalitet posmatrajući objekat sa spoljne strane u svojstvu prolaznika i unutrašnje, kao korisnik“, kažu iz a2arhitekture. Ceo projekat ovde 

 

8. Kuće Lapis i Lignum u Leskovcu – WDA Architects

Ove dve porodične kuće u Leskovcu – nazvane Lapis i Lignum – izvedene su u okviru jedne parcele sa ciljem da kroz funkcionalnu povezanost i vizuelni tretman predstavljaju jednu celinu, a svoje latinske nazive dobile su po materijalima koji dominiraju na njihovim fasadama – kamenu i drvetu.

Kako za Gradnju objašnjava arhitektkinja Anđela Đokić iz niškog studija WDA Architects, postojeća ograda parcele je zatečena kao kombinacija transparentnih žičanih i punih zidanih elemenata.

„Nastojali smo da sve što je moguće i u zdravom obliku zadržimo, pa nas je istočna strana ograde inspirisala da parapet i stubove zadržimo, a ispunu odradimo tako da ne bude ‘preteška’ kao što je bio sam zid, ali sa druge strane da ne bude ni skroz transparentna kao što je bio slučaj sa ulaznim delom“ – navodi naša sagovornica.

Stubovi su obloženi fasadnim malterom, dok su kape stubova i parapeta formirane od kamena koji je ostao od oblaganja fasade.

Potom su ozidali stubove i na severnom i zapadnom delu parcele, a zatim ih čeličnom konstrukcijom povezali kako bi na nju mogli da lepe pripremljene delove kompakt ploča.

„Kompakt koji je korišćen na Lignumu je iskorišćen tako što smo elemente širih dimenzija sekli na licu mesta i pravili od njih sendvič kako se ni sa spoljne a ni unutrašnje strane ne bi videla potkonstrukcija. Elementi su ređani sa određenim razmakom kako ne bi ponovo dobili gorepomenutu tešku strukturu“, objašnjava Anđela Đokić.

Stubove su na kraju obložili fasadnim malterom, dok su kape stubova i parapeta formirali od kamena koji je ostao od oblaganja fasade. Ceo projekat ovde

 

9. Surduk House kod Stare Pazove –  Milan Vujović i Aleksandar Šavikin

Baš tamo gde se lesni profil kao odsečen survava ka Dunavu smešten je objekat od 585 kvadrata po imenu Surduk House – kuća sa bazenom i teniskim terenom sa nezaboravnim pogledom ka Banatu, izgrađena po projektu arhitekata Milana Vujovića i Aleksandra Šavikina.

Ono što ovaj projekat izdvaja od ostalih jeste korišćenje masivnog gabiona za izgradnju ograde koja celoj kući daje monumentalnost.

“Kuća koja je projektovana uz primenu svedene palete arhitektonskih elemenata predstavlja simbolički artikulisanu temu rama koji objedinjuje i sistematizuje vizuelne, ambijentalne, geo-morfološke i metafizičke kvalitete lokaliteta.” – objasnile su arhitekte za naš portal.

Ono što ovaj projekat izdvaja od ostalih jeste korišćenje masivnog gabiona za izgradnju ograde koja celoj kući daje monumentalnost. Ceo projekat ovde

10. Kuća RI na Zlatiboru – a2arhitektura

Još jedan projekat na našoj listi koji potpisuje beogradska a2arhitektura predstavlja primer koji svojom arhitekturom, materijalizacijom i urbanističkom promišljenošću potvrđuju da savremeni objekti mogu biti u harmoniji s prirodom, pa čak i da je dodatno unaprede i pritom maksimalno sačuvaju.

Kada je ograda Kuće RI u pitanju, zamisao autora bila je da se izbegne konvencionalno ograđivanje objekta, s obzirom na prirodne vrednosti samog lokaliteta, te se kontrola pristupa postiže integracijom funkcionalnih arhitektonskih elemenata u postojeći pejzaž – prirodna stena kao fundament za kuću i ulazni aneks – uz formiranje višenamenskog transparetnog elementa na samom prilazu parceli.

„To je ujedno i jedini element arhitektonske kompozicije objekta koji ima ulogu uobičajenog odvajanja javne i privatne zone“, objašnjavaju za naš portal iz studija a2arhitektura.

Pored kontrole prilaza pridodata je i zona za smeštanje spoljne opreme za stabilizaciju napona objekta.

Kako bi se izbegla dvodimenzionalnost ovog segmenta, a ujedno i povezale dve funkcionalne celine, pored kontrole prilaza arhitekte su pridodale i zonu za smeštanje spoljne opreme za stabilizaciju napona objekta.

Time je formirana homogena prozračna struktura sa ciljem da se čitava kompozicija čita kao niz volumena različitih karaktera. Ovaj segment je izrađen od pocinkovane čelične mreže, završno plastificirane, kažu autori. Ceo projekat ovde

 

11. Vila Romb u Bariču – Remorker Architects

Projekat rezidencijalnog objekta Vila Romb, koji potpisuje studio Remorker Architects, podjednako se oslanja na moderne i tradicionalne arhitektonske postulate. Što se tiče ograde objekta, ona je izrađena od čeličnih L profila 100 x 100 mm uronjenih u gredu, čija je finalna obrada zadržana u natur betonu.

„Visina grede određuje se po nagibu terena i može se odrediti na licu mesta. Vertikalni profili se uvezuju međusobno u donjoj zoni koja je zaronjena u beton i to pre montaže, tako da se ograda postavlja u segmentima dužine od po metar“ – navode arhitekte iz beogradske firme.

Sami čelični stubovi deluju impozantno dok vire iz betona, dok percepcija njihove debljine zavisi od ugla pod kojim se sagledavaju.

Ističu da je cilj ovako dizajnirane ograde bio je da se jednostavnom geometrijom kojom je i sama kuća definisana postigne u isto vreme prozračnost i masivnost.

„Sami čelični stubovi deluju impozantno dok vire iz betona, dok percepcija njihove debljine zavisi od ugla pod kojim se sagledavaju. Na ovaj način u očima posmatrača ograda menja svoju prirodu dok se čovek kreće pored nje“ – objašnjavaju autori.

Pored ove glavne ograde, Villa Romb ima i interesantan rukohvat na prilaznom mostu-rampi koji prati blagu zakrivljenost mostića, dodaju iz Remorkera za naš portal. Ceo projekat ovde

 

12. Vila Zero Energy u Beogradu –  Vladimir Lojanica i Saša Macanović

Ova porodična vila je savremena introvertna jednospratna kuća sa unutrašnjim atrijumom, udobna za život, istovremeno energetski efikasna, izgrađena uz upotrebu najsavremenijih materijala i tehnologije u pokušaju da se postigne nulti energetski balans – zero energy. U nameri da ukupna energija koju ovaj objekat potroši na godišnjem nivou bude jednaka količini obnovljive energije koju proizvede, ovo je jedini takav realizovani projekat u regionu.

„Zaštitne ograde na ivici parcele koncipirane su tako da u nastavku partera zaokruže koncept ekološki osvešćenog pristupa projektovanju. Bočne ograde su izrađene od masivnog bazisa zemljanih tonova, koji nenametljivo prati kaskadiranje terena. Horizontalni drveni brisoleji fiksirani na bokove ograda podržavaju opštu temu naglašene horizontalnosti, dok su ujedno i nosači bogatog zelenog fundusa“ – objasnili su za Gradnju iz studija Proaspekt.

U svojoj likovnosti, ritam punog i praznog kreira paspartu za sceničnost refleksija na fasadi kuće.

„Ograda prema pristupnoj ulici masivnim plitkim bazisom miri nivelete terena, a zatim se iznad bazisa do zaštitne visine pružaju vertikalne drvene lamele sa različitom rotacijom. U svojoj likovnosti, ritam punog i praznog kreira paspartu za sceničnost refleksija na fasadi kuće“ – navode arhitekte.

Ističu da poseban akcenat predstavlja ulazna kapija sa diskretnom nadstrešnicom, materijalizovana tako da podseća na filter između dva sveta – spoljašnjeg javnog prostora i intimnog zaštićenog ambijenta iza ograde. Ceo projekat ovde

 

13. Stambena zgrada na Pašinom brdu – Atelje Vladislav Lalicki, Landscape Factory

Stambena zgrada u Varvarinskoj ulici u Beogradu je, prema urbanističkom planu, povučena u unutrašnjost parcele u odnosu na regulaciju ulice. Na taj način, dobijena je nevelika, ali lepa ozelenjena predbašta, kao zona polujavnog karaktera, između objekta i javne površine – ulice. To je, kaže arhitekta Vladislav Lalicki, otvorilo i temu delikatnog kontakta javnog i polujavnog/privatnog prostora, koje razdvaja stara urbana tema – ograda.

Ograda objekta na Pašinom brdu je dimenzionisana prema uslovima iz plana i visine je 140cm, a sastoji se iz dvokrilne kolske kapije, pešačke kapije, interfonskog panela (u koji su ugrađeni i poštanski sandučići) i fiksnih delova.

Čitavim svojim dizajnom, ograda uspostavlja oblikovno i stilsko jedinstvo sa arhitekturom zgrade.

Izrađena je od čeličnih profila i čeličnog lima debljine 5 mm, pocinkovana i plastificirana u oker tonu, čija jedva primetna zelenkasta nijansa kontrastira toplim tonovima opeke na fasadi objekta, a približava se bojama rastinja u predbašti, ističe arhitekta.

„Pravougaona ‘random’ perforacija lima, izvedena CNC mašinom, asocira na geometrijske motive objekta. Ograda uspostavlja oblikovno i stilsko jedinstvo sa arhitekturom zgrade, slično pristupu koji možemo naći na tipološki sličnim primerima u epohi rane beogradske moderne“, objasnio je Lalicki. Ceo projekat ovde

Ceo dizajn eksterijera uključujući i samu ogradu kao i kompletno izvođenje radova, radio je Dejan Popov sa saradnicima, ispred studija Landscape Factory.

“Efekat koju zlatna ograda i posude sa drvećem pružaju govori činjenica da je zgrada svakako ne može proći nezapaženo od strane svih slučajnih prolaznika.” – kaže Popov.