34.400 pregleda; Foto: Marko Milovanović
Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno, Kuća godine 2021

Ekološka i moderna: Kuća od konoplje na Homoljskim planinama

Hemphouse na farmi Bela Reka na najbolji mogući način promoviše upotrebu ekoloških materijala za koje se i dalje veruje da nisu lako spojivi sa savremenom arhitekturom.

U nepreglednom i pomalo dramatičnom pejzažu Homoljskih planina, klijent je želeo kuću za odmor u čijoj bi se izgradnji dominantno koristio građevinski materijal od industrijske konoplje (eng. hempcrete). Taj ključni aspekt projektnog zadatka je svojim mogućnostima i ograničenjima autorima projekata Ljubici Arsić i Danielu Fuksu definisao temu, konstruktivni sistem, pa i formu kuće.

Povezani članci na Gradnja.rs:

Pogled na netaknuti pejzaž na rubu Homoljskih planina; Foto: Marko Milovanović

Ova kuća jeste od prirode, materijali (konoplja i drvo) i tehnologija građenja su autohtoni za podneblje i tehnološki čisti.

Projektni zadatak je prvobitno predviđao izgradnju tipske kuće koja je bazirana na principima gradnje od konoplje. U početnim fazama projektovanja, definisani su principi modulacije fleksibilne prostorne konfiguracije koja bi pružala mogućnost varijacija u odnosu na broj modula.

Naime, kuća je koncepcijski definisana kroz niz nadovezujućih modula koji omogućavaju gradaciju veličine kuće. Ove premise u velikoj meri su uticale na dalji razvoj projekta, iako se od ideje o tipskoj kući odustalo. Uprkos tome, ova kuća zadržava karakter neprekinutog niza – matrice koja se lako može nadovezivati.

Iskren odnos prema građenju u prirodi

Pitanje koje se prirodno nametnulo arhitektama nakon obilaska lokacije na kojoj dominiraju vrtače (morfološka udubljenja) i gde nema susednih objekata, jeste kakav odnos kuća za odmor treba da gradi u odnosu na u netaknuti pejzaž na rubu Homoljskih planina?

Kako kažu autori, kuća ne nastoji da koketira sa okolnim predelom. Naprotiv, kuća je koncipirana kao artefakt koji stoji u dijalektičkom odnosu prema svom prirodnom okruženju. Umesto da se udvara predelu i da ga mimikrijski oponaša, kuća gradi novi kontekst, sa jasnim opredeljenjem da je kuća rezultat građenja, te da izgrađeno nikad ne može biti prirodno u tom fundamentalnom pojmovnom smislu.

“Sa druge strane, ova kuća jeste od prirode, materijali (konoplja i drvo) i tehnologija građenja su autohtoni za podneblje i tehnološki čisti. U tom smislu, ova kuća nije tražila ništa više od iskrenog odnosa prema građenju u prirodi. Poput broda na suvom iz filma Vernera Hercoga Fitzcarraldo, ova kuća stoji samostalno, a u sprezi sa okruženjem.” – kažu autori za naš portal.

Umesto da se udvara predelu i da ga mimikrijski oponaša, kuća gradi novi kontekst; Foto: Marko Milovanović

Fleksibilna modularnost i prostorna organizacija

Kuća je uzdignuta od tla i orijentisana prema najvišoj tački horizonta. Horizontalne ploče poda i plafona u kontrastu su sa valovitim terenom. Radi što boljeg iskorišćenja sunčeve svetlosti i pogleda koji se pruža ka planinskim vencima u daljini, kuća je izdužene forme i proteže se iznad višeg platoa, lebdeći nad pejzažom. Izdužena osnova nazubljena je velikim prozorskim otvorima od poda do plafona, koji svaki pojedinačno kadrira predeo u daljini.

Objekat je razvijen kroz dva nivoa koji prate konfiguraciju tla. Težište sadržaja koji čine boravak u kući nalazi se na višem nivou, u okviru međusobno povezane osmougaone prostorne šeme, koja daje prioritet fluidnosti kretanja i vizuelnoj komunikaciji.

Osnova objekta

Izdužena osnova nazubljena je velikim prozorskim otvorima od poda do plafona, koji svaki pojedinačno kadrira predeo u daljini.

Svaka jedinica-modul gradi se iz geometrije jednakostraničnog osmougla koji se ritmički nižu jedan na drugi. Svi moduli povezani su kontinualnom terasom – galerijom, koja se u zavisnosti od spoljašnjih uslova može smatrati integralnim delom prostora boravka.

Glavni pristup kući je sa nižeg nivoa koji je delimično ukopan u tlo. Pored komfornog antrea, donji nivo sadrži dodatne sadržaje poput saune i zimske bašte – staklenika.

“Prostorije su ritmički raspoređene tako da slede jedna drugu. Rezultat je fleksibilna prostorna struktura sa kontinualnim spoljašnjim i unutrašnjim prostorima. Kuća je ujedno i „paviljon“ i „pećina“”, kaže Ljubica Arsić za Gradnja.rs.

Kuća je potpuno izolovana konopljom; Foto: Marko Milovanović

Autohtonost materijala i tehnike građenja

Građevinska industrija jedan je od najvećih zagađivača na globalnom nivou. Arhitektura kao disciplina se često distancira od procesa nastanka materijala koji se koriste u gradnji, vidimo ih kao gotov proizvod koji nam nameće tržište. Uz to treba naglasiti važnosti (energetske) održivosti tokom čitavog života objekta, kao i pitanje: šta se dešava sa materijalom onda kada je životni vek objekta završen?

Hempkrit je bio-kompozitni materijal sačinjen od drvenastog jezgra stabljike konoplje pomešane sa vodom i krečom kao vezivom. Hempkrit je u potpunosti netoksičan i ima veliki broj namena – od građenja nenosećih zidova, preko podova do izolacije krovova. Materijal je otporan na vatru, vodu, dobar je izolator. Hempkrit ne truli kada se koristi iznad zemlje i može u potpunosti da se reciklira. Upija u sebe višak vlage iz vazduha, dok se vlažnost vazduha u prostoriji ponovo ne smanji i na taj način uspostavlja balans vlažnosti u prostoru.

Kuća je ujedno i „paviljon“ i „pećina“; Foto: Marko Milovanović

Projekat nastoji da pokaže lepotu ogoljenog materijala, materijala koji se menja kroz vreme i stari sa kućom.

“Uobičajena je praksa da objekti građeni od materijala na bazi konoplje izgledom podsećaju, ili se pak direktno koriste vernakularnim formalnim principima izgradnje (tradicionalne ili ‘eko-hobit’ kuće). Paradoksalno, u tim slučajevima materijal obično nije vidljiv ni na fasadi, a ni u unutrašnjosti kuće. Nasuprot tim praksama, ovaj projekat nastoji da pokaže lepotu ogoljenog materijala, materijala koji se menja kroz vreme i stari sa kućom. ” – kažu autori.

Prikupljanje kišnice i organskog otpada

Takođe, u procesu projektovanja vodilo se računa o načelima pasivnog prikupljanja sunčeve energije – orijentaciji kuće i otvorima, te uglu prodora sunčeve svetlosti u kuću u odnosu na godišnje doba.

Zahvaljujući noćnom hlađenju i upotrebi prirodnih i obnovljivih građevinskih materijala kao što su drvo i konoplja, stvara se prijatna unutrašnja klima bez upotrebe mašinskih uređaja.

Objekat u sebi ima integrisan sistem za prikupljanje kišnice, prečišćavanje otpadnih voda i prikupljanje organskog otpada. U suterenu se nalazi staklenik za uzgajanje povrća i začinskog bilja. Ovo omogućava barem delimičnu samoodrživost čak i van produktivnih letnjih meseci.

U suterenu se nalazi staklenik za uzgajanje povrća i začinskog bilja; Foto: Ljubica Arsić

Materijali upotrebljeni u izgradnji

Temelj i podna ploča sprata su izliveni od betona, dok se zidovi sastoje od skeleta drvenih stubova koji su stabilizovani poprečnim podupiračima. Konstrukciju plafona čine četiri podužne drvene grede koje se protežu preko stubova.

Pošto lamelirano drvo nije bilo dostupno u kraju, grede su sastavljene kao drvene rešetke od manjih drvenih elemenata. Ove rešetke garantuju velike raspone na ekonomičan način i oslobađaju unutrašnje prostore od strukturalnih elemenata. Krovna konstrukcija se sastoji od drugog sloja drvenih poprečnih greda sa drvenom pločom i šavnog limenog krova.

Izolacija kuće je u potpunosti izrađena od konoplje u gornjem delu objekta. Između zidova od konoplje nalaze se veliki fiksni stakleni prozori (aluminijumska stolarija). U zidnim elementima nalaze se vrata od masivnog hrasta. Ona služe za prirodno provetravanje unutrašnjih prostora i pristup balkonima.

Skinuta oplata na gradilištu kuće; Foto: Daniel Fuchs

Izazovi u izgradnji kuće od konoplje

Sve što je novo i eksperimentalno posledično uključuje mnogo više energije, potencijalnih problema i izazova pri projektovanju i izgradnji. Pri građenju ove kuće glavni izazov bila je nabavka mašina za obradu materijala od konoplje, proces izgradnje zidova kao i velika neizvesnost kako će se zidovi ponašati kada se oplata konačno demontira.

“S obzirom da je u pitanju pilot projekat i da se ovakva kuća do sada nije realizovala u našim krajevima ceo proces je bio jedan eksperiment praćen neizvesnostima i nekompetencijama sa jedne stane, ali velikim entuzijazmom celog tima sa druge.” – kaže Ljubica za Gradnja.rs.

kuća je koncipirana kao artefakt koji stoji u dijalektičkom odnosu prema svom prirodnom okruženju; Foto: Marko Milovanović

Projekat koji promoviše upotrebu ekoloških materijala

Skladištenje CO2 kroz uzgajanje konoplje i kasnije njeno ugrađivanje u kuću, jedan je od načina za dekarbonizaciju građevinske industrije, te da se popularizacijom ovih metoda investira u čistu energiju. U Srbiji na tome aktivno radi tim ljudi iz Hemplicity koji su ujedno i inicijatori projekta kuće od konoplje.

“Implementirajući lokalna znanja i principe u savremenu formu i strukturu visokih performansi, dugoročni cilj nam je da kroz ovaj i buduće projekte promovišemo upotrebu ekoloških materijala za koje se i dalje veruje da nisu lako spojivi sa estetskim načelima savremene arhitekture.” – zaključuje Ljubica Arsić za naš portal.

Foto-galerija

Hemphouse je ekološka kuća od konoplje; Foto: Marko Milovanovic
Hemphouse je ekološka kuća od konoplje; Foto: Marko Milovanovic
Kuća od konoplje na Homoljskim planinama; Foto: Marko Milovanović
Kuća od konoplje na Homoljskim planinama; Foto: Marko Milovanović
Kuća je ujedno i
Kuća je ujedno i "paviljon" i "pećina"; Foto: Marko Milovanović
Kuća je potpuno izolovana konopljom; Foto: Marko Milovanović
Kuća je potpuno izolovana konopljom; Foto: Marko Milovanović
Pogled na netaknuti pejzaž na rubu Homoljsih planina; Foto: Marko Milovanović
Pogled na netaknuti pejzaž na rubu Homoljsih planina; Foto: Marko Milovanović
U suterenu se nalazi staklenik za uzgajanje povrća i začinskog bilja; Foto: Ljubica Arsić
U suterenu se nalazi staklenik za uzgajanje povrća i začinskog bilja; Foto: Ljubica Arsić
kuća je koncipirana kao artefakt koji stoji u dijalektičkom odnosu prema svom prirodnom okruženju; Foto: Marko Milovanović
kuća je koncipirana kao artefakt koji stoji u dijalektičkom odnosu prema svom prirodnom okruženju; Foto: Marko Milovanović

Fotografije s gradilišta

Skinuta oplata na gradilištu kuće; Foto: Daniel Fuchs
Skinuta oplata na gradilištu kuće; Foto: Daniel Fuchs
Za gradnju ovim materijalom koriste se uglavnom drvene konstrukcije; Foto: Ljubica Arsić
Za gradnju ovim materijalom koriste se uglavnom drvene konstrukcije; Foto: Ljubica Arsić

Grafički prilozi

Osnova sprata
Osnova sprata
Osnova suterena
Osnova suterena
Podužni presek
Podužni presek
Poprečni presek
Poprečni presek
Aksonometrija
Aksonometrija

 

Faktografija:

  • naziv objekta: Kuća od konoplje (Hemphouse)
  • mesto: Žagubica, Homoljske planine
  • investitor: Farma Bela Reka
  • autori projekta: Ljubica Arsić, M.Arh. i Daniel Fuchs, ETH MScArch; Bach Mühle Fuchs
  • inicijator projekta: Predrag Milosavljević
  • saradnik arhitekta: Aleksandar Simonović, M.Arh.
  • staticar: Vladimir Pešić, dipl.inž.gradj.
  • generalni izvođač radova: Hemplicity
  • godina projektovanja: 2017
  • godina izgradnje: 2021
  • površina: 228m2
  • spratnost: suteren + prizemlje
  • fotografija: Marko Milovanović

 

Izabrali smo za vas:

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

14 komentara

  1. Vanja

    insolacija nije rec na srpskom jeziku

    1. branislav

      da je samo to..

  2. Andjela

    Sjajan projekat! Bravo za Ljubicu i Daniela!!

  3. Zoran

    Dovoljan je bio i naslovni deo cele ove stranice da shvatim o kakvoj ideji i kakvom objektu je rec.
    – o veoma dobrom projektu, izuzetne vrednosti u svakom smislu, bar za mene.
    Ne bih sada bacao reci u vetar, nije potrebno, sve se vidi na fotografijama…
    Bravo, za sve aktere!

  4. Razum

    Koja je cena?

  5. Nebojsa Andrejevic

    Na ovom projektu sam i ja ucestvovao sa svojom ekipom na zavrsnim radovima

    1. Mtmbabic

      Imas li neki broj telefona ljudi koji su radili na projektu.
      Koliko kosta ova kuca

  6. Mazalo

    Ma super….
    Nego koliko je novca potrebno za ovako Nesto ?

  7. Mtmbabic

    Neznam koja je poenta ovog priloga ako nestavite kako doci do ljudi koji bi mogli da vam pomognu da kupite ovakvu kucu

  8. Profesor arhitekture u penziji

    Tekst je pun raznih „in“ i „fancy“ izraza (dekarbonizacija, ulaganje u cistu energiju, authotona tehnologija gradjenja i drugo – ma sta sve ovo znacilo), a strucno kaze jako malo. Projekat je veoma problematican, zbog vise razloga. Da navedem samo neke: u Homoljskim planinama zime su ostre, tako da ogromne staklene ploce ne da nisu primerene, vec su potpuno neodgovarajuce. Drvena konstrukcija je problematicna zbog jake vlage tokom jeseni i proleca. Ravan krov nije odgovarajuci zbog jakih snegova zimi. Sve u svemu – zanimljiv projekat, deluje moderno (ili post-moderno), ali potpuno neprimeran, neprilagodjen lokaciji i sa dosta projektantskih nedorecenosti, da ne kazem gresaka. Znam da ovaj komentar nece oduseviti urednika casopisa, ali se nadam da cete ga ipak objaviti, zbog projektanata, ali i buducih projektanata koji bi trebalo nesto i da nauce.

    1. Martina

      Bravo za komentar profesora arhitekture u penziji.
      U potpunosti se slažem sa svime što ste napisali.

  9. Pejzažni arhitekta

    Sa ličnog aspekta mogu da napišem jedino da mi se kuća svidja. Generalni komentar ja da se u arhitekturi, kao što je profesor u penziji, napisao veoma malo pažnja poklanja ambijentu u kojem se gradi. Za razliku od pejzažne arihitekture gde se svaki detalj uklapa sa okolinom, čini mi se da u arhitekturi to nije slučaj. Žao mi je što tako mala pažnja poklanja pejzažnom uredjenju stambenih objekta, a i kada se to uradi, izgleda toliko skromno i jednostavno, a raspolažemo sa toliko prelepe flore. Šteta.

  10. Ljiljana

    Bravo za tim i arhitektu Aleksandra ..sve pohvale..Bravo samo napred!!!

  11. Zeljka

    Moze li cena kuce ?

Ostavite odgovor

Obavezna polja *