Dvorana za kuglanje na Spensu; foto: Relja Ivanić
Arhitektura, Izdvojeno

SPENS: 40 godina (okrnjenog) simbola Novog Sada

Od atraktivnog prostora za sportska dešavanja i koncerte, do mračnih lokala koji zvrje prazni. Ima li Spens budućnost?

Postoji mnogo načina kojim arhitekte i projektanti rešavaju i funkcionalno osmišljavaju pojedine delove grada novim sadržajima. Izgradnjom „Sportskog i poslovnog centra Vojvodina“ Novi Sad je dobio novi, moderan centar grada.

Pre 40 godina ovaj prostor izgledao je sasvim drugačije. U neposrednoj blizini starog jezgra Novog Sada bila je smeštena mini industrijska zona sa barakama novosadskih preduzeća Novkabel, Idol, Albus, Jugofon ali i stari stambeni objekti, železničke barake…

Stonitenis za nezvanično ime

Na Zlatiborskom trgu koji se nastavljao na Stražilovsku ulicu bile su stara česma i mali park. U to vreme gradilo se najveće stambeno naselje Novog Sada – Liman. Tada je počela da se rađa ideja o izgradnji multifunkcionalnog objekta, koji bi povezao staro jezgro grada sa novim stambenim naseljem i Univerzitetskim centrom.

Od 1981. godine Novi Sad dobio je objekat koji je postao njegov simbol. Ovaj svojevrstan grad u gradu dobio je svoje nezvanično ime SPENS po Svetskom prvenstvu Novi Sad održanom 1981. godine.

Spens kao jedan od simbola Novog Sada, Foto: Relja Ivanić

Veliki olimpijski bazen je zatvoren zbog renoviranja još od maja prošle godine jer radovi nisu dobro izvedeni.

Spens je poslednji izgrađeni član četvorke multifunkcionalnih centara koncipiranih od strane sarajevskog arhitekte Živorada Jankovića i njegovih saradnika (ostali su: sarajevska Skenderija, splitski Koteks-Gripe i prištinski Boro i Ramiz).

Objekat je izgrađen do otvaranja prvenstva, ali ne u potpunosti.  Njegova modularna struktura omogućavala da se pojedini delovi sukcesivno dodaju i narednih godina, tako da su skoro svi njegovi izvorno projektovani delovi izgrađeni do 1990. Samodoprinosom građana Novog Sada, izglasanom na lokalnom referendumu, pokriveno je oko 70% troškova izgradnje, što Spens zaista čini poduhvatom cele zajednice, piše Aleksandar Bede za za 84. broj časopisa DaNS povodom izložbe Fokus na modernizam koju je organizovalo Društvo arhitekata Novog Sada, a sa fotografijama Relje Ivanića.

Sport, koncerti i trgovina

Po dovršetku, Spens je dobio terene za košarku, odbojku, rukomet, vaterpolo, stoni tenis, boks, džudo, karate, hokej na ledu, kuglanje, streljaštvo, klizanje, rvanje… ali i plivanje. Međutim, veliki olimpijski bazen je zatvoren zbog renoviranja još od maja prošle godine jer radovi nisu dobro izvedeni.

Pored sportskih, Spens raspolaže i kapacitetima za javne i poslovne manifestacije kao što su kongresni centar sa pratećim sadržajima i galerijom, amfiteatar za skupove i filmske projekcije, a velika sportska sala je korišćena i kao najveći koncertni prostor u gradu.

Jedan od glavnih utisaka koje arhitektura enterijera ostavlja jeste da su svi ovi sportovi i drugi sadržaji transparentni prema unutrašnjim koridorima i vidljivi prolaznicima, čineći samu šetnju Spensom zarad istovremenog gledanja različitih aktivnosti dovoljnim razlogom za posetu ovom kompleksu, dodaje Bede.

Ima li Spens budućnost? Foto: Relja Ivanić

Nakon otvaranja tržnih centara poput Lupusa, Apola, potom Bazara, Merkatora, BIG-a i Promenade, Spens je ostao u zapećku.

Međutim, potrebom za komercijalizacijom Spensa tokom devedesetih godina prošlog veka, simbol Novog Sada je postao ujedno i centar za kupovinu. Otvoreni su brojni butici i restorani, a kako bi se omogućio dodatni prostor za iznajmljivanje prostora široki hodnici su smanjivani što je rezultiralo mračnim i uskim lokalima koji svojom atraktivnošću nisu mogli da pariraju budućim tržnim centrima.

Nakon otvaranja malih tržnih centara poput Lupusa, Apola, Pariskog Magazina, a potom i većih objekata poput Bazara, Merkatora ali i giganata kao što su BIG i Promenada, zapušteni Spens ostao je u zapećku. Lokali sada zvrje prazni, restorani su u dodatnom problemu zbog pandemije, koncerti su otkazani do daljnjeg, a jedino gde se primećuje aktivnost jeste tamo zbog čega je Spens i napravljen – na sportskim terenima.

Maketa rekonstruisanog Spensa; Foto: Igor Conić

Šta dalje?

Da li upravo u sportu leži budućnost Spensa? Promovisanjem fizičke kulture i omogućavanjem građanima Novog Sada da treniraju po povlašćenim cenama moglo bi da se, uz opsežno renoviranje, Spensu vrati stari sjaj i atraktivnost. Iako je s nevericom primljena vest iz 2018. godine o najavi rušenja Spensa, stvari su promenile u junu 2020. godine kada su gradske vlasti kroz maketu najavile velika ulaganja u ovaj objekat. Kako je tada rečeno, plan je bio da se kroz 12 do 14 meseci konkuriše za novac za obnovu u okviru programa Srbija 2025, odnosno da se povuku sredstva iz republičkog budžeta.

Ostaje da vidimo hoće li renoviranjem Spens ponovo postati simbol Novog Sada.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

3 komentara

  1. Zoran

    Sta dalje?
    – Nista ne dirati. Sacekati da ova kamarila neznalica i unistitelja ode, pa onda da ozbiljni , kvalitetni ljudi preuzmu stvar u svoje ruke i ucine nesto za ovaj grad da valja, za sve, ne samo za neke.
    A kada ce to biti – nije bitno. Bice . Svanuce i taj dan.
    Novi Sad ne lici vise ninasta. Strasnoooo.

  2. Teatrolog

    Bolje da su ga srušili

Ostavite odgovor na Teatrolog Odustani od odgovora

Obavezna polja *