U potrazi za jedinstvom prirode i enterijera, samoodrživi zeleni zidovi od mahovine, spoj su održivosti, prirodnog i umetničkog izražavanja. U domenu dizajna enterijera, zeleni zidovi postali su simbol besprekorne integracije lepote prirode u naše životne i radne prostore.
MossIndoors je sinonim za stabilizovane zelene zidove od mahovine i među pionirima na domaćem tržištu u ovoj oblasti. Svaki MossIndoors zeleni zid od mahovine odlikuje visokom notom dizajna, visokim kvalitetom i stručnom izradom koju potpisuju pejzažne arhitekte sa decenijskim iskustvom.
U svom dosadašnjem radu, upotpunili su enterijere brojnih poznatih kompanija, ali i ekskluzivno opremljenih stambenih prostora.
Estetski i ekološki uticaj zelenih zidova od mahovine
Zeleni zidovi nude mnogo više od same estetike. Oni spajaju formu i funkciju. Donose prirodu u enterijere, a njihove nežne teksture i živopisne zelene nijanse ‘’kradu’’ poglede i postaju dominantna tačka u prostoru koja posmatrače ne ostavlja ravnodušnim. Kao takvi, oni stvaraju vizuelno bogatstvo koje transformiše prostor i čini ga impresivnim.
Osim visokih estetskih vrednosti, zeleni zid u enterijeru ima naglašene i ekološke vrednosti:
- Prirodni prečišćivač vazduha, poboljšava kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Ova prirodna filtracija značajno doprinosi zdravijem unutrašnjem okruženju. Listovi biljaka proizvode negativne jone i nijedna biljka nema veću površinu lišća od mahovine – cela je prekrivena sopstvenim lišćem.
- Akustična svojstva čine ga idealnim dodatkom u poslovnim prostorima – apsorbuju zvučne talase stvarajući mirnije i produktivnije radno okruženje.
- Termoregulacija (dodatna termička izolazija) i regulacija vlage u prostorijama takođe spadaju u benefite ovih zelenih zidova.
- Prirodni, ekološki, i bezbedni materijali – stabilizovane mahovine i biljke najfinijeg kvaliteta, EU porekla i u skladu sa EU direktivama o očuvanju i zaštiti prirode.
Zeleni imidž i profitabilnost za kompanije
U eri u kojoj je održivost na čelu korporativne svesti, kompanije istražuju kreativne puteve kako bi uskladili identitet svog brenda i poslovanja sa ekološkim vrednostima.
Zid od mahovine ima značajan uticaj na produktivnost zaposlenih u kompanijama, zato i ne čudi što postaje sve popularniji u radnim prostorima. Uključivanje zelenila u brend, kompanija šalje moćnu poruku klijentima da ceni održivost i ekološku odgovornost. Ovo, za uzvrat, ima odjek kod klijenata koji sve više traže ekološki osvešćene brendove.
Stabilizovani zeleni zidovi postali su favorit u mnogim projektima koji podržavaju održivi dizajn, ekološke teme, zelenu arhitekturu. Sve više kompanija se okreće zelenom imidžu i ekološkoj odgovornosti, a zidovi od mahovine su 100% odgovor na to.
Samoodrživi zeleni zidovi
MossIndoors je specijalizovan za stvaranje 100% prirodnih i 100% samoodrživih zelenih zidova, ručno izrađenih od stabilizovanih mahovina i biljaka visokog kvaliteta, sa akcentom na dizajn i stručnu izradu.
Bez kompromisa u kvalitetu, koristi isključivo stabilizovane mahovine i biljke najvišeg kvaliteta, koje rastu u različitim klimatskim područjima Evrope, čije se sakupljanje vrši pod kontrolom EU direktiva o očuvanju i zaštiti prirode, a dalja obrada je pod strogo kontrolisanim uslovima kontrole kvaliteta EU proizvođača.
Upotreba visokokvalitetnih stabilizovanih biljaka osigurava da svaki zeleni zid nije samo estetski dragulj enterijera, već i izdržljiva i ekološki prihvatljiva kreacija. MossIndoors je stručni tim pejzažnih arhitekata koji uzima u obzir mikroklimu prostorije i tehničke mogućnosti, osiguravajući da svaki zeleni zid bude savršeno prilagođen svom okruženju. Profesionalni pristup i stručna izrada pruža dugovečnost i otpornost zelenih zidova čak i u manje povoljnim uslovima.
Koncept samoodrživosti je u srži MossIndoors filozofije – u pitanju su zeleni zidovi koji ne zahtevaju baš nikakvo održavanje. U procesu izrade prolaze kroz preventivne mere koje im pružaju visoku otpornost usled nepovoljnijih uslova mikroklime u prostoriji.
100% prirodne i stabilizovane mahovine
MossIndoors zelene zidove čine isključivo prirodne i stabilizovane biljke, pružajući dugogodišnju trajnost i estetsku privlačnost.
MossIndoors isključuje korišćenje dehidriranih mahovina, koje su slabije otpornosti i kraćeg životnog veka u odnosu na stabilizovane mahovine. Glavna razlika između dehidrirane i stabilizovane mahovine je njihova dugovečnost i estetika. Dehidrirana mahovina u kraćem vremenskom periodu gubi boju i teksturu, potrebno ju je zameniti nakon 1-2 godine, dok stabilizovana mahovina može trajati godinama bez nekog primetnog pogoršanja.
MossIndoors stabilizovane mahovine visokog kvaliteta traju oko 7 (čak i do 10 godina) u pogodnim uslovima prostorije. Na trajnost u velikoj meri utiču uslovi mikroklime u prostoriji gde je postavljena. Često se na domaćem, ali i stranom tržištu, dehidrirana mahovina navodi kao stabilizovana. I stabilizovana i dehidrirana mahovina jesu prirodne, ali nisu iste – ni estetski, ni po trajnosti, ni po ceni.
Raznovrsnost dizajna i primena
MossIndoors zeleni zidovi od mahovine izrađuju su u različitim stilovima i od različitih vrsta biljaka, u zavisnosti od potreba projekata. Autentičnost zelenih zidova postignuta je velikom pažnjom pri dizajniranju i umećem stručnog tima da svaki zeleni zid uskladi sa enterijerom i namenom.
Kompletan proces izrade čini pažljiv i postupan ručni rad koji isključuje serijsku proizvodnju, sa strogim fokusom na custom design proizvode. Mogu se primeniti u gotovo svim vrstama enterijera, uključujući poslovne prostore, stambene prostore, ugostiteljske enterijere, i postaviti na sve zidne podloge zahvaljujući svojoj maloj težini od oko 5 kg/m2.
Njihova samoodrživost i prirodnost čini ih praktičnim i vizuelno zadivljujućim dodatkom svakom enterijeru. Zeleni zidovi od stabilizovane mahovine predstavljaju vrhunac održivog dizajna enterijera. Oni nisu samo zidovi – oni su ekosistemi, umetnička dela i korak ka zelenijoj budućnosti.
Belgrade, Serbia
+381 60 514 543 1+381 60 514 543 1
MOSS.INDOORS JE TIM ENTUZIJASTA, PEJZAŽNIH ARHITEKATA I DIZAJNERA, ORIJENTISANIH NA PRIRODU, DIZA...
Horizontalna arhitektura, izuzetno masivne i ravne linije, te kontrast kolora, teksture i materijalizacije glavne su karakteristike objekta po imenu Countryside House, završenog ove godine u Krušedolu, seoskom naselju smeštenom na južnim padinama Fruške gore.
Autorski pečat ovom projektu dale su arhitekte Mladen Miladinović i Miloš Mirković iz novosadskog MOBA ARH Studija koji su na parceli od pola jutra oblikovali kuću od 330 kvadrata sa pratećim objektom i bazenom u dvorištu koji pleni svojim dimenzijama.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Skladna arhitektura sa ravnim i smirenim linijama
Zahtev klijenta bio je da se napravi kuća za odmor van gradske sredine, koja zajedno sa pratećim objektima i sadržajem čini posed namenjen odmoru u mirnom i prirodnom okruženju i bekstvu od urbane sredine.
„Kreirana je kuća koja svojim gabaritima ne izlazi u vertikalnom pravcu, te se širi horizontalno i svojim dimenzijama dominira na parceli. Skladna arhitektura sa ravnim i smirenim linijama“ – kažu iz arhitekte iz studija MOBA ARH-a.
Kombinacija tradicionalnog i modernog formira savremenu formu koja „govori modernim jezikom“.
Countryside House u Krušedolu sastoji se od glavne kuće, površine od 330 m², te pratećeg objekta od 210 kvadratnih metara.
Autori ističu da je glavna kuća kombinacija arhetipa i masivnog kubusa izuzetno ravnih linija, koji čini kombinaciju tradicionalnog i modernog formirajući jednu savremenu formu koja „govori modernim jezikom“.
„Takođe, materijalizacija i kolorit su u kontrastu koji dodatno naglašava koncept oblikovanja.“ – objašnjavaju novosadske arhitekte za naš portal.
Tradicionalni materijali za savremenu kuću
Po pitanju konteksta, kuća prati liniju jednospratnih kuća iz okoline i ničim ne izlazi iz kontinuirane horizontalne linije uličnog fronta, sakrivena iza skladne ograde tradicionalne materijalizacije – opeke u kombinaciji sa belim i ravnim površinama.
Objekat je izgrađen od tradicionalnih materijala: cigla, blok uz kombinaciju sa modernim standardima po pitanju energetske efikasnosti, čime je postignuta termoizolacija najvišeg standarda, ističu autori.
Krovni pokrivač materijalizovan je primenom crepa nove generacije, fasadne opeke itd, dok je fasada spoj belih masivnih i glatkih površina u kombinaciji sa kontrastnim crnim elementima opeke, koji daju duboku teksturu i dodatno naglašavaju oblikovanje kuće.
Pozicija bazena u odnosu na kretanje sunca je morala biti idealna kako bi tokom celog dana taj deo dvorišta bio osunčan.
U procesu projektovanja izazov je bio pomiriti funkcionalne zahteve sa konceptom forme, a da se pritom ne gubi ni u jednom od navedenih segmenata.
„Pozicija bazena u odnosu na kretanje sunca je morala biti idealna kako bi tokom celog dana taj deo dvorišta bio osunčan, napraviti dobar odnos zelenih površina i popločanih zona, a da pritom zahteva minimalno održavanje jer se radi o kući za odmor“ – kažu arhitekte.
Sadržaji podeljeni u tri zone
Po pitanju sadržaja, iz studija ističu da glavna kuća zadovoljava najviše standarde, a podeljena je u tri zone.
Prva zona sadrži veliki dnevni boravak sa trpezarijom i kuhinjom, druga noćnu zonu sa tri spavaće sobe, kupatilom, WC-om i saunom, dok je treća zona velika garaža za dva automobila.
Dvorišni deo sadrži bazen sa platoom za sunčanje, zelene površine, platoe od dekinga, pergolu i parking za veći broj vozila.
U pomoćnom objektu, dužine 32 metra, smeštene su dve garaže, tehničke prostorije, gostinski apartman i kupatilo, kao i višenamenski prostor sa kuhinjom, trpezarijom i lounge zonom, namenjen druženjima i slavljima.
Dvorišni deo pak sadrži bazen sa platoom za sunčanje, zelene površine, platoe od dekinga, pergolu i parking za veći broj vozila, dodaju novosadske arhitekte.
Relaksirajući ambijent za odmor i druženje
Enterijer čini spoj tradicionalnih materijala, drveta i kamena, i savremenih elemenata – keramike i velikih staklenih površina.
„Smenjuju se glatke i čiste površine sa teksturama kamena i drveta. Ambijent prati temu kuće i okoline stvarajući relaksirajući ambijent kuće za odmor i druženje“, navode iz studija MOBA ARH.
Održivi vrt, moderna pejzažna arhitektura i funkcionalni eksterijer čine dvorište integralnim delom doma.
Kada je reč o dvorištu, autori navode da je ono projektovano kao idealan spoj zelenih površina, popločanih pristupnih zona komunikacije i platformi od dekinga koje daju udobnost i praktićnost pri održavanju.
„Dizajn svetla pažljivo je podešen na scensku i smirenu atmosferu, dok održivi vrt, pejzažna arhitektura i funkcionalni eksterijer čine dvorište integralnim delom doma“, kažu arhitekte Miladinović i Mirković i na kraju zaključuju:
„Objekat je rezultat predanosti u stvaranju inovativnog doma, koji ispunjava potrebe današnjeg života van grada integrišući funkcionalnost, estetiku i održivost“.
Foto-galerija
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Countryside House u Krušedolu: Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Brz tempo života u urbanim sredinama sve više nameće potrebu savremenom čoveku da u zgusnutom rasporedu pronađe vremena i za boravak u prirodi, jer je upravo to ono što, između ostalog, utiče pozitivno na njegovo raspoloženje i opšte psihofizičko zdravlje.
Zapravo, sve više ljudi širom sveta postaje svesno važnosti života u okruženju punom zelenila, pa tako neka istraživanja pokazuju da čak 7 od 10 Evropljana bira mesto stanovanja na osnovu blizine zelenim površinama.
Biofilija, odnosno iskonska potreba čoveka da bude u kontaktu sa prirodom, postao je „recept“ za fizički i emocionalno zdrav život u gradu, a Belgrade Waterfront je upravo osluškujući te potrebe i prateći trendove u oblasti pejzažne arhitekture na desnoj obali Save izgradio najsavremenije naselje u kojem se ozelenjavanju posvećuje posebna pažnja.
Čak 40 odsto Beograda na vodi je zeleno
Želeći da stanarima i posetiocima pruži maksimalan ugođaj, Belgrade Waterfront je uređenje i ozelenjavanje javnih površina poverio specijalizovanom timu stručnjaka, predvođenom menadžerom za pejzažnu arhitekturu, po čemu se Beograd na vodi izdvaja među drugim urbanističkim projektima u Srbiji.
Zahvaljujući pažljivo projektovanim planovima, više od 40 odsto ukupne površine ovog višestruko nagrađivanog projekta nalazi se pod zelenilom. Do sada je zasađeno ili će biti zasađeno više od 2.000 stabala, a svakog meseca se širom najmodernijeg naselja u zemlji posadi u proseku od 10 do 20 novih sadnica.
„Svaka zgrada Beograda na vodi ima unutrašnje uređeno dvorište, a više od trećine svake parcele prekriveno je zelenilom. Zahvaljujući blizini Savskog parka i drugih velikih zelenih površina ispunjena je preporuka Svetske zdravstvene organizacije da na 300 metara od svake stambene zgrade treba da postoji najmanje 0,5 hektara zelene površine, čime se u velikoj meri umanjuje efekat toplotnih ostrva i doprinosi smanjenju temperature u čitavom kompleksu“, istakao je Miloš Radonjić, menadžer za pejzažnu arhitekturu Belgrade Waterfront-a.
Do sada je u Beogradu na vodi zasađeno ili će biti zasađeno više od 2.000 stabala.
Savski park, jedno od omiljenih mesta mališana u Beogradu, osim jedinstvenog igrališta, multifunkcionalnih terena za timske sportove i 700 metara dugačke staze za džoging, krasi i više od 140 stabala koja čine da boravak u parku u svakom trenutku bude prijatan. Neka od njih, kao što su ukrasne jabuke i dekorativne trešnje, podsećaju posetioce na lokalnu tradiciju, u kojoj ove dve voćke zauzimaju važno mesto.
Drvoredi prave prijatnu hladovinu na Savskom trgu i Sava Promenadi, omiljenom beogradskom šetalištu, a sadnice javora, graba i drugih vrsta drveća posađeni su duž čitavog Bulevara Vudroa Vilsona, čime se u velikoj meri doprinosi ne samo pročišćenju vazduha na ulici i okruženju, već i spušta temperatura u čitavom naselju.
U dodiru sa prirodom – danas i sutra
Brankica Ristanović iz Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije ističe da se prilikom sadnje mora primeniti integrisano znanje iz više naučnih disciplina:
„Drveće i druge kategorije zelenila u urbanim sredinama odavno više nemaju prvenstveno dekorativnu ulogu, već su deo pažljivo osmišljene i ekološki funkcionalne zelene infrastrukture koja poboljšava održivost i kvalitet urbanog života i predstavlja velikog saveznika u borbi protiv klimatskih promena od kojih su naročito gradovi pogođeni. Otuda je jako važno da prilikom projektovanja svaki zeleni prostor ima svoju svrhu i sanitarno-ekološku funkciju, odnosno da iza njega stoji integrisano znanje iz pejzažne arhitekture koja sažima oblasti biologije, ekologije, pedologije, klimatologije, parternog uređenja i urbanog planiranja primenjeno kroz praktične inženjerske metode. Samo na taj način možemo da stvorimo okvir u kome su čovek, priroda i grad pomireni uzajamnim dobrobitima i uživamo u blagodetima kao što su obilje kiseonika, smanjena temperatura i blagotvoran uticaj na fizičko i mentalno zdravlje“, objasnila je ona.
O tome sa koliko pažnje Belgrade Waterfront pristupa zaštiti životne sredine, ali i podizanju ekološke svesti kod najmlađih, govori i činjenica da će u budućoj najsavremenijoj dvojezičnoj državnoj osnovnoj školi, koja će biti izgrađena u zaleđu Savskog trga, postojati mini botanička bašta.
U ovom zelenom kutku, smeštenom u srcu budućeg obrazovnog i kulturnog centra grada, uzgajaće se vrste drveća kakve se kod nas retko viđaju, kao što su sekvoja, čileanski bor, japanski javor ili pak čuvena endemska i reliktna vrsta naših prostora – Pančićeva omorika.
Na taj način ne samo što će biologija postati jedan od najomiljenijih i najatraktivnijih predmeta za mlade istraživače, već će se ovim integrisanim i pažljivim pristupom obrazovati mlade generacije kojima će od malena biti usađen osećaj odgovornosti za brigu, lepotu i zaštitu životne sredine. A to je osnovni preduslov da biofilija ostane njihovo trajno opredeljenje.
]]>Na ceremoniji održanoj 9. juna u Galeriji nauke i tehnike SANU, Grand Prix na 10. Međunarodnom salonu pejzažne arhitekture dodeljen je za rad Gradski Park u Banjaluci, koji je delo beogradske firme Naturalist d.o.o.
Autorski tim čine Boban Tošić, dipa, Petar Tošić, mia, Teodora Jeremić, mia, Jovan Jovanović, mia i Nevena Petrović, mia, a u redovima koji slede oni će nas do detalja upoznati s čitavim projektom.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- 10. Salon pejzažne arhitekture do 28. juna u Galeriji nauke i tehnike
- Park u oblacima: Kako su terase na Beograđanki postale zelene oaze
Jedinstvena i inovativna razglednica Banjaluke
Nagrađeni rad pravljen je za potrebe učešća na Međunarodnom konkursu za izradu idejnog pejzažno-urbanističko-arhitektonskog rešenja za gradski park u Banjaluci, koji je završen 2022. godine.
„Grad je tražio idejno rešenje novog parka kao najveće uređene zelene površine u Banjaluci koja bi pružila različite sadržaje, a istovremeno rešenje koje bi park definisalo kao još jedan zaštitni znak, jedinstvenu i inovativnu razglednicu Banjaluke“ – kažu naši sagovornici .
Dodaju da je njihovo konkursno rešenje nagrađeno i od strane stručne komisije odabrano kao osnovna matrica po kojoj će se izvoditi budući park.
Lokacija s velikim potencijalom
Prostor parka je smešten između reke Vrbas, studentskog kampusa, naselja Borik i naselja Frana Supila. Površine je 18 hektara.
Zbog svog položaja u neposrednoj blizini centra grada i mogućnosti da okolinu poveže sa obalom Vrbasa, ova lokacija, naglašavaju autori, ima velik potencijal.
Vrednost sagledavanja parka ogleda se i u očuvanju ovog pojasa i zaštite od trajne devastacije usled eventualne nekontrolisane ili neprimerene izgradnje.
„Vrednost sagledavanja ove površine kao multifunkcionalnog parka ogleda se i u očuvanju ovog pojasa i zaštite od trajne devastacije usled eventualne nekontrolisane ili neprimerene izgradnje“ – kažu dobitnici i dodaju:
„Cilj je da se park vizuelno i funkcionalno integriše u širi kontekst, da podstakne dalji razvoj grada i postane znamenitost koja privlači i žitelje Banjaluke i turiste“.
Oblikovni koncept parka inspirisan je Vrbasom, Vrbanjom i pojmovima koje vezujemo za reku – tok, vir, talas, meandar, delta.
Neposredna blizina Vrbasa i Vrbanje lokaciji parka najviše uticala na tok razmišljanja u oblikovanju prostora.
„Oblikovni koncept parka inspirisan je Vrbasom, Vrbanjom i pojmovima koje vezujemo za reku: tok, vir, talas, meandar, delta“ – objašnjavaju naši sagovornici.
Princip za projekat kroz superponiranje pojmova
Projekat parka osmišljen je tako da se metodološki kroz apliciranje pojmova zajedničkih za vodu i njeno kretanje u prostoru dođe do kvalitetnih i funkcionalnih estetskih rešenja.
„Tačka, linija, površina – vir, tok, talas, slede jedni druge, nadovezuju se, menjaju ritam, prepliću se, razilaze… Iz ovih analiza i kroz superponiranje ovih pojmova proistekao je princip za projekat parka“ – kažu dobitnici Gran prija.
Sporedne komunikacije, poput virova, naglašavaju sadržajne celine parka i uvlače posetioce u sadržaje.
Pravci komunikacija formirani su tako da omoguće nesmetanu vezu između celina van i unutar samog parka. Ulazni plato „uvlači“ posetice u park, a na njega se nadovezuje glavna šetališna staza koja formira „meandre“ u okviru kojih su funkcionalne i sadržajne celine parka.
U blizini obale Vrbasa staza se širi formirajući „deltu“ koja se nastavlja mostom preko reke povezujući naselja sa desne obale. Sporedne komunikacije, poput virova, naglašavaju sadržajne celine parka i uvlače posetioce u sadržaje.
„Čitava površina ’talasa’ i po vertikali formirajući ’procepe’, u kojima se nalaze objekti koji imaju zeleni krov i koji poput talasa izranjaju iz terena“ – navode autori.
Prostor po meri čoveka
Rešenje prioritet daje odnosu ljudi i prirode, njihovoj sinergiji, održivom razvoju, prostor se formira „po meri čoveka“.
„Vodilo se računa o principima održive arhitekture koja podrazumeva racionalno korišćenje resursa raspoloživog stanja (npr. pravljenje brdašaca od postojećeg deponovanog materijala na lokaciji), racionalnu upotrebu energije, upotrebu ekoloških materijala, sadnju autohtonog drveća…“ – kažu naši sagovornici.
Osećaj slobode u dodiru s prirodom
Park je zamišljen kao moderan multifunkcionalni prostor za rekreaciju, kulturu, zabavu i učenje.
„Kreiran je za raznolike aktivnosti i interakciju sa sadržajima u njemu, ali na nepretenciozan način koji će pobuditi osećaj slobode u dodiru sa prirodom“ – naglašavaju iz tima.
Pojedini prostori su višenamenski, pa u njih mogu, po potrebi, biti smeštene galerije, koncertni prostori, umetničke radionice…
Neki od objekata imaju jasno definisanu namenu, poput restorana i kafea, a pojedini prostori su višenamenski, pa u njih mogu, po potrebi, biti smeštene galerije, koncertni prostori, umetničke radionice, škole muzike, plesa…
Na pojedinim mestima teren je izdignut tek toliko da omogući formiranje parkovskih elemenata (zidići za sedenje, česme itd).
„Divlji“ i „urbaniji“ elementi
Kada je u pitanju planiranje zelenila u parku, ono je, navode autori, išlo u dva pravca.
„Prvi dominantni pravac odnosi se formiranje prirodnog i pomalo ’divljeg’ ambijenta na lokaciji sa šumarcima i grupacijama žbunja. Drugi obuhvata zelenilo oko objekata i na samom ulasku u park kome je dat ’urbaniji’ pečat“ – objašnjavaju sagovornici Gradnje.
Pejzažni stil u uređenju omogućava integrisanje postojećih kvalitetnih šumaraka u novoprojektovane površine.
Ističu i da je očuvanje postojećeg kvalitetnog drveća bila važna smernica prilikom prostornog planiranja.
„Pejzažni stil u uređenju omogućava integrisanje postojećih kvalitetnih šumaraka u novoprojektovane površine“ – kažu iz tima i dodaju:
„Izbor novog sadnog materijala je prilagođen, pre svega uslovima sredine, podzemnim vodama kraj Vrbasa i povremenom plavljenju, kao i afirmaciji ambijentalnih kvaliteta novoprojektovanih sadržaja“.
Različite boje i oblici krošnji
U izboru vrsta preovladava listopadno drveće i žbunje, u grupacijama u pejzažnom, neformalnom stilu.
„Deo površina u parku je pod četinarskim i zimzelenim drvećem i žbunjem, što doprinosi atraktivnosti parka i u zimskim mesecima“ – naglašavaju iz studija.
Kolorit i tekstura zelenila u okviru parka su postignuti sadnjom drveća i žbunja različitih boja i oblika krošnji. Na ulasku u park planiran je drvored kestenova kao omaž starim banjalučkim drvoredima.
U priobalnom delu je predviđena sadnja žalosnih vrba, močvarnih čempresa i močvarnog hrasta u grupacijama.
„Pojedine pozicije, naročito uz staze i na raskrsnicama, su akcentovane grupacijama visokih i srednje visokih trava i visokih i srednjih perena“ – objašnavaju iz tima.
U priobalnom delu je predviđena sadnja žalosnih vrba, močvarnih čempresa i močvarnog hrasta u grupacijama.
„Iznad objekata se nalaze zeleni krovovi, a kod objekata u ’procepima’ oni su vizuelno nastavak zelenih površina. Na njima je planirana sadnja ukrasnih trava i perena“ – kažu autori.
Dinamična vodena instalacija
Navode na kraju da je inspiracija za park – Vrbas i voda uopšteno, dodatno akcentovana formiranjem jezera u centralnom delu parka sa vodenim biljkama i dominantnim vodoskokom.
„Na ulaznom platu, u urbanijem delu parka, predviđena je dinamična vodena instalacija – fontana iz pločnika u vidu vodenog igrališta sa prskalicama koje mogu imati promenljive visine i periodičan režim rada“, kažu dobitnici Velike nagrade 10. Međunarodnog salona pejzažne arhitekture.
Grafički prilozi
]]>
Beogradski studio Landscape Factory, čiji rad smo vam poslednji put predstavili kroz projekat dizajna zanimljivog kaskadnog vrta u jednoj vili na Senjaku, zaslužan je i za pejzažno oblikovanje ove oaze mira, zelenila i uživanja smeštene u srcu Vračara.
Ukupne površine od 170 kvadratnih metara po projektu arhitektkinja Katarine Đurić i Nikoline Vranić, ovo sklonište od savremene vreve i užurbanosti je prema rečima pejzažnog arhitekte Dejana Popova kreirano tako da se maksimalno iskoriste svi potencijali i mogućnosti boravka u otvorenom prostoru.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Beogradski Landscape Factory ozelenjava najvišu zgradu u Ljubljani
- Pejzažno uređenje imanja na Fruškoj gori / Landscape Factory Studio
Moderno oblikovanje jasne i čiste forme
Leškarenje na ležaljci, pergole sa puzavicama, ograničenost obodnim visokim zelenilom, lounge zone, firepit plato, natkriveni prostor sa roštiljem i stolom za ručavanje, zatvorena letnja kuhinja – elementi su formirani za intenzivno korišćenje vrta u što većem delu godine.
„Moderno oblikovanje, jasne i čiste forme, postignuto je izgradnjom prostora za sadnju različitih gabarita i visina“ – navodi Popov, koji je ovom projektu dao ime Bathed In Sun (srp. okupano suncem).
Interesantne vizure iz unutrašnjih prostorija otvaraju specifične prizore eksterijera.
Obodom u vidu tanjih potpornih zidova ostavljen je prostor za nesmetan rast drveća i različitog zelenila i na elegantan način postignuta dubina potrebnog supstrata, shodno da se ispod celokupnog vrta nalazi podzemna garaža objekta.
„Tako su kreirane zone različitih sadržaja vrta, ali i interesantne vizure koje iz unutrašnjih prostorija otvaraju specifične prizore eksterijera“ – objašnjava dalje naš sagovornik.
Brižljivo birani detalji
Dominantnost bele boje, svetlih tonova outdoor keramike i drvenih elemenata, otvara prostor i čini ga prostranijim, uz naglašavanje poteza kretanja, linijskih horizonata obodnih ograda i zidova žardinjera.
„Kao prilikom izgradnje svakog eksterijera, i ovde se vodilo računa o brižljivo biranim detaljima – ručno rađena drvena ljuljaška krevet, jednostavne bele metalne pergole sa sajlama za puzavice i moderno ognjište koje dominira centralnim prostorom pored kubične žardinjere sa velikim multistem stablom Koelreuteria paniculata„ – navodi pejzažni arhitekta.
Konačan izgled vrta dopunjen je posudama sa biljkama, nameštajem, interesantnom rasvetom i detaljima.
Razigranost arhitektonskih struktura spoljašnjeg prostora kreira nesvakidašnji pejzažno-arhitektonski ambijent oaze, kao svojevrsnog zelenog ostrva u urbanoj celini.
„Konačan izgled vrta dopunjen je posudama sa biljkama, nameštajem, interesantnom rasvetom i detaljima. Korisnicima eksterijera ostaje samo da se opuste i što više uživaju u ambijentu koji ih okružuje“ – naglašava na kraju za naš portal Dejan Popov.
Grafički prilog
Foto-galerija
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Eksterijer je dizajnirao i izveo studio Landscape Factory; Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Foto: Dejan Popov
Jubilarni 10. Međunarodni salon pejzažne arhitekture, koji organizuje Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS) biće održan od 7. do 30. juna 2023. godine u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Svečano otvaranje i dodela priznanja planirani su za petak, 9. jun, od 18.00 časova u Galeriji SANU, a uz niz predavanja, u okviru programa Salona za sve zainteresovane kolege i goste Salona 24. juna biće organizovan izlet do Obedske bare.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Dizajn enterijera – iz prve ruke: Novi Gradnjin stručni skup zakazan za 13. jun u Beogradu
- Drugačiji pogled na Dragišu Brašovana od 1. juna u Galeriji Matice srpske
Izložba i prezentacija pobedničkih radova
Izložba će biti otvorena za posetioce tokom čitavog trajanja Salona, svakog dana od 7. do 30. juna, osim nedeljom kad Galerija ne radi.
Izložbom će biti obuhvaćeni radovi iz oblasti pejzažne arhitekture: planove, realizovane i nerealizovane projekte, studije i istraživanja i studentske radove.
U sredu, 14. juna, u Galerija nauke i tehnike SANU predviđena je prezentacija pobedničkih radova 10. Salona – Grand Prix i Nagrada „Stevan Milinković“ za najbolji studentski rad, a početak je najavljen za 17 sati.
Istog dana, na programu je i predavanje Maje Gligić, dipa, pod nazivom „Pejzažna arhitektura u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Da li je pejzažna arhitektura večita neispričana priča?“.
Izlet na Obedsku baru
Naredne srede, 21. juna, u Galeriji će od 17 časova biti prikazan video o pobedničkim radovima prethodnih devet Salona, uz predavanje Ivane Lozjanin, master inženera šumarstva, i Marije Ostojić, dipa, „Šumski velnes“.
Poseticima će se potom putem video linka obratiti i arhitekta Srđan Tadić, koji će održati predavanje na temu „Ekološka država Crna Gora – Arhitektura pejzaža“.
U subotu, 24. juna, u vremenu od 8 do 18 časova, planiran je izlet na Obedsku baru, namenjen prijavljenim učesnicima i gostima Salona.
Izlet uključuje i vožnju katamaranom, šetnju šumom sa elementima šumskog velnesa, obilazak rezervata ptica i staništa jelena, te posetu etno-selu Kupinovo i ostacima tvrđave Kupinik sa vodičem.
Tri predavanja na Vidovdan
Poslednja sreda u mesecu, 28. jun, proteći će u znaku tri predavanja u Galeriji nauke i tehnike SANU.
- mr Anica Teofilović, pejz. arh, planer-urbanista: „Ekološki indeks – od ideje do realizacije“
- Rebecca Deutsch, pejzažni arhitekta (Švedska): „Klimatska arhitektura u Švedskoj“
- Håkan Johnson, Landscape architect LAR/MSA, founding partner Topia Landskapsarkitekter (Švedska): „Pejzažno projektovanje u Švedskoj“ (uključenje video-linkom).
Kompletan program 10. Međunarodnog salona pejzažne arhitekture možete preuzeti na sajtu UPAS-a.
]]>Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS) obavestilo je javnost da će se deseto izdanje Međunarodnog Salona pejzažne arhitekture održati u periodu od 7. do 30. juna 2023. godine u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauke i umetnosti u Beogradu.
Tim povodom, UPAS poziva sve zainteresovane stručnjake pejzažne arhitekture i srodnih struka, da se prijave i dostave svoje radove najkasnije do 14. aprila 2023. godine. Izabrani radovi biće izloženi u galeriji, objavljeni u Katalogu Salona i naći će se u konkurenciji za nagrade Salona.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- 45. Salon arhitekture: Arhitektonski život mora da se vrati u institucije
- Sajam kao grad: Novi dizajn za ovogodišnji Salone del Mobile u Milanu
Radovi nastali u poslednje tri godine
Salon pejzažne arhitekture će obuhvatiti izložbu radova i prateće događaje. Sadržaj izložbe čine radovi iz oblasti pejzažne arhitekture nastali u prethodne 3 godine:
- Realizovani projekti
- Projekti (nerealizovani)
- Planovi
- Studije i istraživanja
- Publikacije
- Video (multimedijalni) radovi
- Studentski radovi
Prijavljivanje radova je besplatno, a kotizacija se plaća nakon selekcije koju vrši Selekciona komisija.
Prijava se dostavlja u elektronskom obliku na e-mail adresu Salona: [email protected].
Nagrade i priznanja
Žiri Salona će dodeliti sledeće nagrade i priznanja:
- GRAND PRIX – za najbolji rad Salona;
- Priznanje po vrsti rada – za realizovan projekat, nerealizovan projekat, za plan, studiju, publikaciju, multimedijalni rad, za studentski rad;
- Nagrada „Aleksandar Krstić“ – za najbolji realizovan rad domaćih autora nastao na teritoriji Srbije;
- Nagrada „Stevan Milinković“ – za sveukupno najbolji studentski rad;
- Specijalno priznanje žirija.
Tokom 10. Salona su predviđena predavanja i okrugli stolovi, kao i druge aktivnosti, a sve informacije u vezi Salona i načina prijave možete pronaći na ovom linku.
]]>Paralelno sa radovima na restauraciji čuvenog Notr Dama, koji su u toku, grad Pariz je pokrenuo konkurs za dizajn preuređenja neposrednog okruženja katedrale.
Žiri je nakon sprovedenog konkursa za pobednika krajem juna proglasio tim koji predvodi pejzažni arhitekta iz Belgije Bas Smets.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Zeleno svetlo za kontroverzni redizajn enterijera Notr Dama
- Obnova Notr Dama može biti pogubnija od požara?
Povratak Parižana u srce Pariza
Projekat, sa čijom realizacijom bi trebalo da se počne 2024. godine, podrazumeva obnovu prostora trga, podzemnog parkinga, kao i arheološke kripte, trga Jean XXIII koji se nalazi iza katedrale, ali i obnovu obale reke Sene i susedne ulice.
Ovaj obiman poduhvat ima za cilj da vrati Parižane u srce Pariza i da u boljim uslovima dočeka 12 miliona turista koji svake godine posete francusku prestonicu.
Trg ispred katedrale je osmišljen kao otvoreni prostor okružen zelenilom, koji će istaći istočnu fasadu Notr Dama.
Projekat koji je razvio pejzažni arhitekta Bas Smets, uz arhitektonske firme GRAU i Neufville-Gayet kao saradnicima na projektu kulturne baštine, nudi mogućnost razgledanja katedrale, kao i razvijanje ponovnog odnosa sa rekom Senom.
Trg ispred katedrale je osmišljen kao otvoreni prostor okružen zelenilom, koji će istaći istočnu fasadu Notr Dama, a okolno drveće će obezbediti hladovinu za sedenje.
Takođe, zamišljeno je da tanak sloj vode povremeno teče kako bi se ohladilo predvorje u vreme velikih vrućina, a istovremeno se stvara efekat refleksije.
Preispitivanje javnih prostora za budućnost
„Već 800 godina Notr Dam je bio privilegovani svedok transformacije grada, a sada ponovnim razmišljanjem o njegovom okruženju preispituju se javni prostori na koje će gledati u budućnosti“ – rekao je za ArchDaily Bas Smets i dodao:
„Urbane figure kao što su predvorje, trg, trasa i obale reke, sve su prisutne oko katedrale ali na fragmentisan način. Projekat otkriva kvalitet svakog mesta i preispituje svaku od figura iz dvostrukog ugla, kolektiva i klime“.
Bašte na jugu i postojeće drveće biće integrisani u veliki park pored reke, dužine 400 metara.
Trg iza katedrale, koji je trenutno podeljen živim ogradama, postaće obiman kontinuirani javni prostor koji se otvara prema apsidi katedrale.
Bašte na jugu i postojeće drveće biće integrisani u veliki park pored reke, dužine 400 metara, jer je planirana sadnja još 131 novog stabla.
Predloženo je da se postojeći podzemni parking, koji se nalazi ispod sadašnjeg glavnog trga, pretvori u unutrašnje šetalište i u njemu će se nalaziti prijemna zona Notr Dama od preko 3.000 kvadrata, koja će nuditi pristup arheološkoj kripti i imaće izlaz ka Seni.
Završetak radova do 2028. godine
Počev od maja pa sve do novembra protekle godine, sprovedene su opsežne javne konsultacije o budućnosti okruženja Notr Dama.
Projekat se zasniva i na tri metode udruživanja građana, koji su intervenisali na različitim nivoima napretka u izradi projekta: primarna konsultacija, na koju je bila pozvana šira javnost, zatim građanska komisija i kolegijum građana, pozvan kao deo žirija.
Grad Pariz ima za cilj da sa realizacijom projekta otpočne 2024. godine, a da radovi budu završeni do 2028. godine.
Grafički prilozi
Gradsko veće Pariza dalo je konačno odobrenje za realizaciju projekta firme Gustafson Porter + Bowman za lokaciju Ajfelove kule.
Njihovo idejno rešenje rezultat je međunarodnog konkursa iz 2019. godine, koji je imao za cilj redizajniranje poteza dužine dva kilometra koji vodi do Ajfelove kule i povezuje Trg Trokadero, Palatu Šajo, most Jena, Marsova polja i Vojnu akademiju.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Pariski zatvor koji potencira povezivanje s gradskom celinom
- 60 godina nakon ideje: Trijumfalni luk u Parizu obmotava se tekstilom
Povećanje zelenila za 35 odsto
Prema planu pejzaža, ovaj kultni zeleni prostor u Parizu trebalo bi da se redefiniše povećanjem zelenih površina za 35% i dodavanjem preko 200 novih stabala, kao i uređenjem pešačkog prostora pored mosta Jena, piše ArchDaily.
U iščekivanju Olimpijskih igara 2024. godine grad Pariz nastoji da poboljša pešačko iskustvo oko Ajfelove kule, naglašavajući kvalitet strukture i poboljšavajući veze širom lokacije.
Ovo je važan trenutak da znamenita istorijska lokacija postane pristupačnija svim ljudima i da bude ekološki održivija i otpornija.
„Prvom fazom će se transformisati kružni tok kod Trokadera u terase sa travnjacima sa fantastičnim pogledom na Ajfelov toranj, uz povećanje zasada oko fontane Varsovie, a ozeleniće se ceo prostor oko muzeja Quai Branly i poboljšati bašte oko Ajfelovog tornja“, rekla je Meri Bauman, jedna od autora projekta.
„Oduševljeni smo što projekat Tour Eiffel One ulazi u prvu fazu izgradnje. Ovo je važan trenutak da znamenita istorijska lokacija postane pristupačnija svim ljudima i da bude ekološki održivija i otpornija. Takođe smo radili na povećanju biodiverziteta širom lokacije, ali i na modifikaciji istorijske rasvete kako bi se ispunili novi standardi“, dodaje njena koleginica Katrin Gustafson.
Početak radova na leto
Sa 7 miliona turista koji se svake godine popnu na Ajfelov toranj i ukupnih 30 miliona ljudi koji posete ovu lokaciju, projekat je od izuzetnog značaja imajući u vidu da će poboljšati pristupačnost, ublažiti prenatrpanost lokacije u svakom pogledu i stvoriti otporan pejzaž.
Očekuje se da će radovi početi ovog leta, a predviđeno je da će se prva faza završiti na vreme za početak Olimpijskih igara 2024. godine.
Grafički prilog
Foto-galerija
Vizualizacija: MIR i Lotoarchilab
Izabrali smo za vas…
]]>Šta kada želite da proširite grad, a nemate slobodnog zemljišta za gradnju? Gradite na vodi! Ali ne, ne pričamo o Dubaiju i njihovim ostrvima u obliku palmi, već o zemlji lala i drvenih klompi. Poznata je činjenica da je veći deo teritorije Holandije koji je ispod nivoa mora je ljudsko delo. Od kraja 16. veka građeni su polderi otimanjem zemlje od mora i isušivanjem jezera. Danas oni čine skoro 17% površine zemlje. Međutim, Holanđani su počeli da otimaju i od mora…
Jonas je svojevrsni arhitektonski dragulj i po pitanju pejzažnog dizajna i po pitanju održivosti.
Kvart Ijburg je novo naselje u Amsterdamu stvoreno od šest veštačkih ostrva. Trenutno u njemu živi i radi preko 30.000 stanovnika. Na njemu je gradio slavni BIG, a mamac za doseljavanje su i besplatni teniski tereni.
Nova zgrada koja će postati mamac za doseljavanje kreativne elite jeste stambeno-poslovni kompleks Jonas koji je svojevrsni arhitektonski dragulj i po pitanju pejzažnog dizajna i po pitanju održivosti.
Jonas je zajedničko delo studija za pejzažno uređenje Felixx i arhitektonske firma Orange Architects. Oni su projektovali stambeni kompleks u Amsterdamu koji će nići na novom veštačkom ostrvu u okviru kvarta Ijburg. Novi rezidencijalni objekat će pored stambenog uključivati i komercijalni program, kao i nova područja za javne sadržaje, kažu arhitekte.
Novi kompleks bi trebalo da pruži različite mogućnosti za stanovanje sa obiljem javnih pejzaža. Na ovaj način bi trebalo da se uspostavi veza između ova dva sadržaja, odnosno adekvatan prostor za život u skladu 21. veka.
Atrijum kao kanjon
Projekat Jonas je osmišljen kao „dnevna soba“ Ijburga i njegov dizajn uključuje niz programskih zona koje prate određene konceptulane teme. Prvo takvo mesto je uređeni pejzaž ispred objekta. Ovaj paviljon sa skulpturalnim terasama ima i integrisan ulaz u garažu, kao i multifunkcionalno pozorište na otvorenom.
U osnovi projekta je da centralni atrijum zgrade bude zamišljen kao kanjon, a sveopšti dizajn projekta je usmeren na najviše moguće stepene održivosti.
Plaža na krovu
Sledeća otvorena zona je prostrano podužno dvorište, inspirisano šumom, te sadrži visoko drveće, mahovinu i paprat. Između rastinja vode kamene staze, koje prate drvene klupe.
Verovatno i najzanimljivija predviđena zona je plaža na krovu objekta. Ovaj prostor će sadržati malo jezero, plaže sa borovima i centralni trg sa portugalskom kaldrmom.
Projekat nazvan Jonas, poručen je od strane kompanije Amvest, a razvijen je u saradnji sa Site Urban Development, ABT i Floor Ziegler.
Kad ste već ovde…
]]>Posle postavke premise i dogovora o održivom razvoju donete još 1992 na samitu UN-a u Rio de Žaneiru, danas se nalazimo u vremenu kada je ta premisa evoluirala u ideju o Otpornosti – elastičnosti (resilient) ekosistema pred promenama koje se dešavaju u naše vreme. Dakle, nije više dovoljno pažljivo koristiti resurse zemlje već i stvarati takve ekosisteme, naročito u urbanim sredinama, koji u otporni na intenzivne promene koje se dešavaju. Posle skoro tri decenije od postignutog dogovora teško je u kratko reći da li se dogovor poštuje i koliko dobra je doneo. Svakako postoje zemlje koje su ozbiljno shvatile ugroženost naše sredine i neophodnost njenog očuvanja u najširem smislu, ali većina ipak nije.
Slikovito rečeno, zamislite za trenutak svoju decu kao bake i dede sa svojim unučićima. Gde se igraju, u prirodi na svežem vazduhu ili u ogoljenom pejzažu bez vegetacije nalik pustinji. Nije samo bitno očuvati već i graditi i razvijati tako da opstane na duže staze.
Jedna od zemalja koja izuzetno vodi računa i ima jako razvijenu ekološku svest jeste Švedska usled čega je i navodimo kao primer modela delovanja i pokušaja da se odgovorno interveniše u prostoru, reše nasleđeni problemi na način koji podrazumeva favorizovanja prirode, a intervencije u prostoru izvedu racionalnim investiranjem sa što manje građevinskog otpada uz uključivanja šire javnosti u vidu razumevanja njihovih potreba i njihovog volonterskog angažmana.
Ideje o estetici, materijalima, vegetaciji i održavanju testiraju se zajedničkim radom projektanata opštinskog osoblja i javnosti.
Grad Geteborg doneo je odluku o izgradnji novog gradskog kvarta u centru grada, na lokaciji koja je iz močvarnog odlagališta, sredinom 20. veka pretvorena u luku. Radovi na projektovanju i razmišljanju o lokaciji doveli su do toga da se prvo isplanira veliki gradski park “Jubilej park” oko koga će se formirati novi gradski kvart, a kojim se želi proslaviti 400 godina od nastanka grada 2021. godine.
Kao uvod u razradu projekta baziranu na idejama Otpornosti i elastičnosti pejzaža ceo proces započet je radovima na projektovanju i izgradnji manjeg parka “Shoreline parka” ne prostoru od 6.000 metara kvadratnih, koji je trebalo da predstavlja pejzažnu laboratoriju, projekat prototip, gde se ideje o estetici, materijalima, vegetaciji i održavanju testiraju zajedničkim radom projektanata (Firma MARELD + atelier le balto), opštinskim osobljem i javnošću. Vlasnici zemljišta u saradnji s opštinom imaju ambiciozne ciljeve održivosti, koje žele da primene na ceo novi kvart, i time prostor novog Shoreline parka predstavlja test – prototip izvodljivosti postavljenih ciljeva.
Regeneracija zagrađenog tla
Postojeća vegetacija na lokaciji je oskudna međutim projektanti su shvatili da je treba zadržati i sa njom pažljivo postupati. Tlo je zagađeno, a sunce, vetar i kiša nemilosrdno su se potukli na otvorenom pejzažu. Ovako surovi uslovi čine da Shoreline park velikim poduhvatom i fascinantnim prostorom.
Proces razvoja projekta bio je neuobičajen jer su pejzažni arhitekti zajedno s lokalnom zajednicom od preko 100 učesnika organizovali nekoliko aktivnih radionica i zajedno radili na razvoju parka kako bi bolje osetili prostor svi zajedno i time stvorili održivo i otporno rešenje. Čitav proces zapravo poziva građane da ostave svoj pečat u parku izgradnjom i sadnjom i što je jako bitno, indirektno istraživanje njihovih interesa i želja kako bi one bile inkorporirane finalni dizajn parka. Osim toga, primenjen je metod planiranja i izgradnje koji ostavlja slobodu prirodnim procesima da se pojave i dozvoljava elastičan zeleni prostor da počne da se razvija pre nego što se nova gradska četvrt izgradi.
Čitav proces zapravo poziva građane da ostave svoj pečat u parku izgradnjom i sadnjom.
Interesantno je primetiti da je sva, uglavnom samonikla, vegetacija čuvana i inkorporirana u nov izgled prostora, da su sađena nova stabla pionirskih vrsta koje uspevaju na izuzetno zagađenom i siromašnom zemljištu, a svojim rastom i životnim ciklusom ga regenerišu i obogaćuju. Uobičajeno daleko skuplje rešenje bilo bi da se zagađeno zemljište zameni novim, ali postavlja se pitanje gde sa takvom zemljom, odnosno, zašto prebaciti problem na neku novu lokaciju. Ovim metodom je direktno na lokaciji rađeno na popravljanju onih uslova koji su čovekovom rukom pogoršani. Čitav proces revitalizacije mudro je primenjen u dizajnu u kom se vodilo računa da intervencije ne proizvedu mnogo građevinskog odpada, jer je prioritet ponovo ga upotrebiti čime se produžava životni ciklus materijala kao jedna od premisa održivog razvoja sa reupotrebom otpada.
U stvaranju ovog parka udružene su snage sa svim akterima da bi se kreiralo, brinulo i delovalo radi održivosti lepote i opstanka. Ideja je da na ovaj način povezivanje sa urbanim zelenim prostorima nastavi da napreduje i u Jubilej parku tokom narednih 20 i više godina. Ceo proces revitalizacije i regeneracije zagađenih gradskih prostora je dugotrajan i na njemu se eksperimentalno uči i pronalaze nova rešenja.
Veoma je bitno menjati perspektivu, ugao gledanja na stvari, posmatrati problem u velikim i malim razmerama. Interesantno je primetiti da, iako su iz naše perspektive neke zemlje daleko odmakle, i dalje ne zaustavljaju svoj proces istraživanja i primena novih sistema kako bi se unapredila naša razvijena civilizacija sa ogromnom količinom deponija , dugogodišnjeg perioda razgradnje.
Ne uzimati prirodu zdravo za gotovo
Nekada nije dovoljno samo primeniti isprobane modele uspešnih na tom polju. Primena gotovih rešenja bez jasnoće o značenju svih faza u procesu vrlo često se pokaže kao neefikasno rešenje ili ne tako trajno. Svest je ono što treba razvijati. Svest pojedinca o značaju njegovog postojanja i prava da živi dostojanstveno kao i svest o delovanju posledica načina života. U ubrzanom vremenu u kojem živimo sve je na klik i instant, a često su takvi i rezultati. Brzi, površni, kratkotrajni, uz velika ulaganja čija je isplativost upitna. Često se prirodna lepota uzima zdravo za gotovo kada je u izobilju, ali kada je u nedostatku, mnogo se više ceni.
Kad ste već ovde…
]]>Kišni vrtovi predstavljaju jedan od najviše primenjenih tretmana za upravljanje atmosferskom vodom širom sveta. Osim u privatnim vrtovima, kišne retenzije primenjuju se i u gradskim uslovima, uz saobraćajnice, prilaze, parkirališta i druge nepropusne površine.
Vrt u okviru kuće u Kaću nedaleko od Novog Sada, potpisuje Amela Greksa, master inženjer pejzažne arhitekture, projektant održivih sistema za upravljanje vodom. Ona je ovaj kišnu baštu projektovala u vidu blage depresije, kako bi prihvatio što veću količinu vode i infiltrirao je u zemljište. Osnovu vrta čini posebno dizajnirana smeša zemljišta visoke infiltracione sposobnosti, šljunak i kamen različite frakcije kao i posebno odabrane biljke koje su adaptirane na uslove povremenog plavljenja i suše. Kada je u pitanju opšti izgled biljaka, pored odgovarajućih uslova sredine, neophodno je da se one uklapaju u okolni kontekst.
Kišni vrt je dizajniran da u potpunosti infiltrira svu količinu vode koja nastaje putem padavina.
Ukupna nepropusna površina (krov i staze) kojom vrt upravlja iznosi oko 85 kvadrata, dok je površina vrta nešto manja od 9 metara kvadratnih. Svaki kišni vrt projektuje se prema zatečenim uslovima sredine, što utiče na njegov dizajn, veličinu itd. Analize koje su prethodile njegovoj implementaciji, odnose se na klimatske i pedološke uslove, veličinu nepropusne površine i merodavnog intenziteta kiše koja se tretira. Kada je u pitanju smanjenje zagađenja u vodi, takođe se targetira krajnji cilj tretmana, koji može biti umanjenje pojedinačnih zagađivača u atmosferskoj vodi, kao što su azot, fosfor, suspendovane čestice itd.
Uklanjanje teških metala iz vode
Kišni vrt je dizajniran da u potpunosti infiltrira svu količinu vode koja nastaje putem padavina (kiša i sneg), odnosno predstavlja infiltracioni tip vrta u kome se ne primenjuju drenažne cevi. Sva količina kiše koja padne na krov, direktno se putem cevi sa krova preusmerava u kišni vrt i umanjuje isključivo putem infiltracije i evapotranspiracije.
Primarni mehanizmi-procesi koji se odvijaju u vrtu pored infiltracije, jesu i različite hemijske, biološke i fizičke reakcije koje su rezultat međusobnog delovanja u zajednici zemljište-mikroorganizmi-biljke. Na taj način se iz atmosferske vode uklanjanju teški metali i ostale zagađujuće materije.
Voda se tretira što je bliže izvoru, na samom mestu njenog nastanka. Time se zamenjuje tradicionalno upravljanje oticajem koji podrazumeva sakupljanje i odlaganje u javni sistem kanalizacije načinom koji promoviše održivo i ekološko upravljanje atmosferskom vodom.
Zadržavanjem vode u ovim sistemima umanjuje se rizik od urbanih poplava, koje su zbog klimatskih promena sve učestalije.
Netretirane atmosferske vode opasne su za životnu sredinu, posebno ukoliko postoji zajednički kanalizacioni sistem za tretiranje komunalnih otpadnih voda i atmosferskih voda, što je slučaj i u gradovima Srbije. Tako zagađena voda koja otiče sa površina nakon jakih kiša, se zatim prenosi kroz kanalizacione sisteme i na kraju ispušta u reke, jezera i mora. Zadržavanjem vode u ovim sistemima umanjuje se rizik od urbanih poplava, koje su zbog klimatskih promena sve učestalije i obilnije, umanjuje se zagađenje površinskih i podzemnih voda, umanjuje se pritisak na kišnu kanalizaciju i štiti životna sredina.
Značaj projekta
„Kao istraživaču i projektantu kišnih vrtova, svaki projekat predstavlja važan korak u njihovom unapređenju i primeni u budućnosti. Ono što fascinira jeste njihova individualnost i multifunkcionalnost. Kroz svoj rad želim da istaknem značaj ovakvih projekata, kako bi ovi sistemi pronašli put implementacije u svakodnevnoj praksi.“ – zaključuje Amela Greksa za naš portal.
Kad ste već ovde…
]]>Godina u kojoj živimo donela nam je brojne izazove na svim nivoima. Mnogo toga u šta smo verovali i nekako bili sigurni, dovedeno je u pitanje. Navela nas je da temeljno razmislimo o načinu na koji živimo i šta nam je bitno, a po najviše šta nam nedostaje. Verovatno najveći benefit koji smo dobili jeste spoznaja koliko smo malo u kontaktu sa prirodom i pitanje da li je život u stanu ipak precenjen?
Svi koji su imali bilo kakav plac i kuću u prirodi pohrlili su tamo, a oni koji nisu pohrlili su na Avalu, Kosmaj, Frušku goru ili Zlatibor kako bi pronašli „svoje parče zemlje“. U oba slučaja javile su se dileme i razmišljanja kako srediti i organizovati prostor, šta ako pogrešim sa položajem kuće, šta ovde mogu da sačuvam, a šta da srušim, koje sve sadržaje da planiram. Evo nekih odgovora na pitanja koja se javljaju na samom početku.
Posle dugogodišnjeg života u stanu teško je snaći se na praznoj parceli od X ari.
Kupili ste zemlju i hoćete da gradite kuću ili da postavljate montažnu? Potrebno je pre svefa da što pre angažujete geometra kako bi snimio parcelu i uradio Katastarasko-topografski plan (KTP plan). Ovim planom dobijate zvanične granice vaše parcele i proveru tih granica na terenu, položaje objekata i infrastrukture ako postoje, visinske kote terena. U nekim slučajevima može da se dogodi da su na terenu granice malo pomerene. Na taj način, van svake sumnje, znate u prostoru šta ste kupili i tačne granice vaše parcele. Ovaj plan je i zvanični dokument, i sastavni je deo dokumentacije koju podnosite za Lokacijske uslove. Osim navedenog taj plan služi kao podloga za izradu Idejnog rešenja, zatim za projektovanje i izračunavanje visinskih kota planiranih objekata i sadržaja na parceli.
Zahtev za Lokacijske uslove podnosite na opštini na kojoj ste kupili plac, a Lokacijskim uslovima dobijate sva uputstva o pravilima gradnje na toj parceli, način na koji možete da dobijete priključke za vodu, struju, da li ima mogućnosti za kanalizacioni priključak ili morate da kopate septičku jamu.
Onda ste u situaciji da stojite na placu i razmišljate gde da pozicionirate kuću i kako da je orijentišete, sa koje strane da napravite pristup placu i parking mesta. Veliki prazan prostor daje mnogo mogućnosti ali i zamki. Dolazite do pitanja šta ako pogrešim, posle nema nazad. Posle dugogodišnjeg života u stanu teško je snaći se na praznoj parceli od X ari. Svaki prostor ima svoje mogućnosti i ograničenja i pozicija kuće je nešto što je stvar koliko ličnog afiniteta, toliko i pozicije ostalih sadržaja koje planirate i želite da imate u svom novom dvorištu. Kada stojite na placu sve nekako deluje previše veliko, počinjete da smišljate razne sadržaje koje bi mogli da postavite, kao prvo bazen, sportski tereni, bašta, neophodno zelenilo zbog hlada.
Redosled izvođenja radova
Pravi savet u ovoj početnoj fazi je da konsultujte neko stručno lice po mogućstvu pejzažnog arhitektu, koji će vam pomoći da odredite najbolje pozicije za sve sadržaje koje planirate da imate na placu. Određivanje zona za određenu vrstu aktivnosti (Idejno rešenje) je razmeštaj sadržaja u prostoru u realnim dimenzijama i stvaranje veza među njima pomoću staza, kako bi se prostor što bolje i smisleno iskoristio i izbegla mogućnost konflikta između sadržaja različitih aktivnosti. Time svoje u početku prevelike želje za raznim sadržajima svedete na ono što zaista želite.
Veoma bitno je i pravljenje plana radova, odnosno redosled izvođenja radova, jer ne mora se sve željeno izvesti odmah i najčešće se ceo proces izvodi u fazama. Ali ono što je jako bitno jeste imati taj plan i Idejno rešenje, odnosno jasno znati gde će se šta u budućnosti praviti i graditi prvenstveno kako bi se izbegle eventualne greške.
Idejnim rešenjem se izbegava mogućnost konflikta između sadržaja različitih aktivnosti.
Ako vam predstavlja teškoću da sa 2D crteža Idejnog rešenja vizuelno zamislite ceo prostor sa novim sadržajima, stručnjaci vam mogu uraditi 3D prikaz svega zamišljenog što vam u mnogome može otkloniti dileme i stvoriti jasnu sliku ka čemu stremite, i što je jako bitno, ostaviti ideju u glavi kakav će vaš mali raj biti kada se sve faze završe.
Sledeća jako bitna stvar je plan nivelacije terena sa detaljnijom razradom idejnog rešenja i svim potrebnim detaljima za izvođenje. Kako je veliki broj placeva koji su nam poželjni na nagibu, nekada i znatnom, veoma je bitno imati plan visinskih kota svih sadržaja koje planirate da gradite kao i padove staza koje te sadržaje treba da povezuju, a takođe i mogućih stepeništa ako ih teren iziskuje. Ako vam se učini „ma znam ja to na na ovom mestu je ova kota“, znajte da kada krenete da kopate temelje za postavljanje sadržaja više ne znate koja je završna visina na koju treba da dođete, ako taj plan nemate.
Obavezno na početku posadite nekoliko većih sadnica drveća kako biste u što brže dobili hladovinu.
Kada imate plan i krenete u prvu fazu realizacije, a to je izgradnja kuće, nakon radova na kopanju temelja i završetka većih zemljanih radova, bilo bi poželjno da početne sa sadnjom sadnica drveća kojima uvek treba dosta vremena da porastu, a prema pozicijama koja imate u planu. Posađena stabla treba zaštititi ako postoji mogućnost da budu ugrožena izvođenjem radova na objektu. Planiranjem i pozicioniranjem svega što želite da izgradite, izbegavate mogućnost da vam kasnije dogodi da stablo koje ste posadili smeta za pravljenje nekih drugih sadržaja.
Ako ste kupili plac koji već ima stabla ili voćnjak, pravi savet je da zadržite sve što je zdravo, a da uklonite sa placa samo bolesna stabla ili stabla koja mogu da ugroze bezbednost. Ta hladovina će vam biti izuzetno dragocena dok ostala vegetacija ne poraste. U slučaju da ste kupili plac bez vegetacije preporuka je da obavezno na početku posadite nekoliko većih sadnica drveća kako biste u što kraćem broju godina postigli efekat hladovine. Imajte na umu da je pravo vreme za sadnju stabala kraj jeseni ili početak proleća. Postoji mogućnost sadnje sadnica drveća koje su odgajene u saksijama tokom cele godine, ali su tada njihovi zahtevi za održavanjem, dok se neukorene, višestruko veći. Poželjno je na vreme razmišljati i o zalivnom sistemu jer on takođe iziskuje iskope rovova za instalacije ako je upitanju sistem sa rasprskivačima za travnjake.
Onda se otvara tema odabira materijala za staze platoe, terene… Imajte na umu da cena staze nije samo cena kvadrata završnog sloja zastora (kamen, beton, betonske ploče….) već u nju ulazi i cena iskopa i potkonstrukcije, što znači da je vrednost dosta veća nego što se na prvi pogled čini. Naravno, cena u mnogome zavisi od odabranog materijala i mogućnosti su vrlo različite. Povoljna varijanta može biti izgradnja staza od rizle ili sitnijeg tucanika koji se dobro povaljaju, ima višestruke dobre efekte, i jedno je od boljih rešenja. Poželjno je u prirodnom okruženju imati što manje čvrstih zastora, ali ukusi su različiti. Različite kombinacije materijala za različite delove takođe mogu biti dobro rešenje ako se dobro uklope.
Travnjaci, peščanici i bazeni
Ako imate decu i planirate da im odvojite kutak za igru, savet je da sprave za dečiju igru postavljate na travnjak bez dodatnog ulaganja u zastore, a prvenstveno jer je deci kontakt sa travom i tlom nešto što je nezamenljivo i preko potrebno. Ostavite prostor za peščanik, jer deca najviše vole kontakt sa peskom i zemljom, uopšte rastresitim materijalima, jer im budi kreativnost i osećaj da su nešto sami napravili. U gradu peščanika više nema iz higijenskih razloga, ali sigurno ste primetili da deca kada god imaju priliku uživaju u takvoj vrsti igre. Razmislite o izgradnji drvene kućice gde oni mogu da stvaraju svoje carstvo i razvijaju maštu. Takvi vidovi igre će im doneti mnogo više uživanja i radosti od ustaljenih rekvizita koje imaju u gradovima.
Ostavite prostor za peščanik, jer deca najviše vole kontakt sa peskom i zemljom, jer im budi kreativnost.
Kada gradite bazen imajte na umu da potrebna površina nije samo ona gde je voda već da su potrebni i dodatni prostori za opremu i sisteme za bazene. Takođe treba izbegavati sadnju drveća veoma blizu bazena zbog padanja lišća i češćih potreba za čišćenjem vode. Razmislite i o ostavljanju prostora za letnju otvorenu kuhinju uz bazen. Može vam biti višestruko korisna i stvarati odličan ugođaj tokom korišćenja bazena i boravka u dvorištu. Ako planirate u kasnijim fazama da je gradite, ne zaboravite da odmah dovedete instalacije za vodu, kanalizaciju i struju do planirane lokacije, čime izbegavate naknadno kopanje rovova po već sređenom dvorištu.
Prilikom planiranja sportskih terena znajte da stvarne potrebne dimenzije sportskih terena nisu uvek izvodljive na placu i da vam potrebe za sportom i rekreacijom mogu zadovoljiti i tereni manjih dimenzija, osim ako ste profesionalni sportista i insistirate na profesionalnom gabaritu terena.
Treba izbegavati sadnju drveća veoma blizu bazena zbog padanja lišća i češćih potreba za čišćenjem vode.
Većina nas mašta o svojoj maloj baštici u kojoj će proizvoditi svoje povrće bez upotrebe hemijskih sredstava, koja ide uz misao „želim da znam šta jedem“. Njena pozicija je takođe jako bitna i bilo bi dobro odvojiti je od sadržaja sporta, rekreacije i bazena. Veoma je korisno planirati dodatni pomoćni objekat za alat i potrebnu opremu koja će godinama početi da se nagomilava. Praktično je da bude blizu bašte, ali i relativno blizu pristupne staze za vozila i parkinga jer će vam biti veoma korisno da imate lak pristup. Takođe bitna stavka u svemu je održavanje svega sto ste kreirali, izgradili i posadili. Bilo da sami održavate svoj prostor ili unajmljujete nekog da to učini za vas svakako ćete imati dosta potrebnog alata i pomoćni objekat će vam se višestruko isplatiti.
Strpljenje i uživanje u procesu gradnje
Ključna stvar na kraju, nikako ne budite brzopleti i nestrpljivi makoliko jedva čekate da se što pre okupate u svom bazenu, i to naročito ako vam je budžet limitiran. Ceo proces ima svoje korak po korak etape čime se smanjuje mogućnost da se naprave greške koje je teško ispraviti. Većina nas nije navikla na život u prirodi i nemamo u vidu šta to sve sa sobom nosi. Zato polako i uživajte u procesu, jer ćete kao nagradu dobiti neverovatno zadovoljstvo u tome kako je sve dobro ispalo, i što je na kraju veoma bitno, osećaj da se investicija isplatila i da ste dobro uložili svoj novac.
Kad ste već ovde…
]]>Ima li Beograd dovoljno zelenih površina? Ovo je pitanje koje se postavlja kada osetimo preveliko zagađenje vazduha, kao protekle zime, ili kada od jakih kiša nastane poplava u gradu, ili kada smo u nemogućnosti, kao nedavno, da izađemo u park na svežiji vazduh. Zašto se u situacijama nepogoda uvek setimo zelenih površina, parkova i obala reka? Verovatno jer je boravak na otvorenom prostoru u zelenilu i kontakt sa prirodom jedna od osnovnih ljudskih potreba. Da li ima dovoljno zelenih površina u našem urbanom okruženju? Na ovo jednostavno i konkretno pitanje odgovor je kompleksan i ne tako jednostavan.
U urbanističkoj praksi izražava se kroz procenat zelene površine na ukupnoj teritoriji grada ili kroz parametar potrebne zelene površine izražene u metru kvadratnom po stanovniku grada. Smatra se da je minimalna potrebna površina 25 kvadrata po stanovniku. Malo se velikih gradova u svetu u današnje vreme može pohvaliti da ima ostvarenu ovu minimalnu vrednost, dok sa druge strane ima i onih gradova koji su dva ili tri puta premašili ovu minimalnu vrednost. Ovakav standard nastao je u vreme ubrzane urbanizacije i širenja gradova tokom prošlog veka te planskog vođenja računa o potrebnim urbanističkim parametrima i svim potrebama stanovnika za funkcionisanje u gradu. U Beogradu to je omogućilo, između ostalog, planiranje i građenje otvorenih gradskih blokova – stambenih naselja koja danas predstavljaju jedne od najvećih površine pod zelenilom na teritoriji grada.
Beč se smatra jednim od najzelenijih gradova Evrope i sveta sa 120 kvadrata zelene površine po stanovniku.
Međutim, pored navedenih parametara, mnogo značajniji podatak je kako su te površine raspoređene u urbanoj strukturi grada i da li postoji integrisani sistem zelene infrastrukture sa vezom između svih njegovih delova. Sistem zelenih površina sastoji se od pojedinačnih površina koje su podeljene u kategorije, tipove, prema veličini i funkciji. Neke od osnovnih su: park, skver, drvoredi, gradske šume, zelene površine otvorenih blokova stambenih naselja. Svaki od tih tipova ima svoju ulogu u funkcionisanju sistema, a ujedno predstavlja i istorijsko nasleđe razvoja gradova.
Mnogi gradovi su tokom svog razvoja uvideli značaj povezivanja zelenih površina u sistem kao što je na primer Beč koji se smatra jednim od najzelenijih gradova Evrope i sveta, i koji prema nekim izvorima ima 120 metara kvadratnih zelene površine po stanovniku. Jedan od odličnih primera je i London, koji je posle velikog zagađenja 50 tih godina prošlog veka razvio strateške planove i uspešno ih tokom decenija implementirao i takođe predstavlja jedan od odličnih primera funkcionisanja sistema zelene infrastrukture.
Koliko su zeleni krovovi i zidovi zaista važni?
Osim već pomenutih otvorenih gradskih blokova stambenih naselja, jedan od takođe izuzetno značajnih tipova zelenih površina u urbanoj strukturi gradova jesu i gradske šume sačuvane prilikom razvoja i širenja gradova i neretko se nazivaju “plućima grada”. Beogradu je u nasleđe ostao izvestan broj takvih šuma, međutim svedoci smo da se poslednjih decenija delovima nekih od njih menja namena i da one postepeno zauzimaju sve manju površinu.
Najizazovniji prostori sa stanovišta zelene infrastrukture jesu centralna gradska jezgra koja su najgušće izgrađena i u kojima su ostali jako mali prostori namenjeni zelenim površinama najčešće parkovima i skverovima. Kako je malo verovatno da će se ukloniti objekti da bi se formirao park, iznalaze se drugačija rešenja kojima danas sve više svedočimo i u Beogradu, a to su zeleni krovovi i zidovi, urbani džepovi.
Iako veoma poželjni i značajni, ovakvi vidovi zelenih struktura poboljšavaju mikroklimatske uslove samo lokacije na kojoj se nalaze, dok samostalno nemaju veći efekat na klimatske uslove celog grada sem kada su povezani sa ostalom zelenom infrastrukturom. Takođe, nemaju značajan uticaj na upijanje viška vode koja se stvori tokom velikih kiša u gradu jer nemaju kontakt sa poroznom podlogom.
Kišne bašte
Iz tog razloga jedini uticaj na takozvani “Stormwater management“ imaju zelene površine u direktnom kontaktu sa tlom. Sve češće se u praksi velikih gradova primenjuju sistemi bioretenzija, koje upravo služe kao zelene površine koje mogu relativno brzo da prihvate, usmere i odvedu višak vode nastao velikim kišama.
Kada se ukloni drvored, cirkulacija vazduha se usporava, a u nekim slučajevima onemogućava.
Povezivanjem svih navedenih elemenata i mnogih drugih, što se najčešće izvodi linijskim elementima zelene infrastrukture, odnosno drvoredima, stvara se sistem zelenih površina.
Male zelene površine u gustoj urbanoj strukturi gradova povezuju se drvoredima sa rubnim delovima grada i okolnom prirodom čime se postiže prirodna cirkulacija svežeg vazduha iz prirodnog okruženja ka gradskom jezgru. Kada se preseče ta veza, odnosno ne postoji ili se ukloni drvored, cirkulacija vazduha se usporava, a u nekim slučajevima onemogućava. U situacijama velikih gradova kao što je već pomenuti London pravljeni su unutrašnji prstenovi – pojasi zelenila kako bi se nadomestila razdaljina od centa grada, koji po pravilu ima jako malo zelenih površina, do rubnih zona i okolne prirode.
Prednosti planske gradnje
Pojedinačne zelene površine parkova i skverova, ako su nepovezane u sistem mogu donekle uticati na mikroklimatske uslove samo u uskoj zoni u kojoj se nalaze. Zelene površine povezane drvoredima sa ostalim tipovima zelenila, mogu uticati na poboljšanje klimatski uslova u celom gradu.
Imajući sve ovo u vidu, na pitanje da li ima dovoljan procenat zelenih površina danas je teško dati odgovor. Najviše iz razloga jer su zelene površine različito zastupljene u različitim delovima grada i u nekim delovima nedovoljno povezane da bi funkcionisale kao sistem zelene infrastrukture. U uskom centralnom jezgru grada izuzetno ih je malo, dok ih u obodnim delovima grada u otvorenim blokovima ima dovoljno uz napomenu da je imperativ sačuvati ih. U vreme kada su nastajala, planski izgrađena stambena naselja, nazivana su spavaonice, dok danas predstavljaju površine koje imaju najviše zelenila.
Planski izgrađena stambena naselja, nekada su nazivana spavaonice, a danas predstavljaju površine sa najviše zelenila.
Krajem prošlog veka započeta je prenamena zelenih površina u različite svrhe i za različite sadržaje. Danas smo svedoci učestalih predloga da se zelene površine pretvore u neke druge namene. Beograd još uvek ima šta da čuva i unapređuje. Podjednako je značajno sačuvati i gradske šume, i parkove u centralnom gradskom jezgru i drvorede i zelene površine stambenih naselja, kao i iznalaziti načine za stvaranje novih zelenih površina i njihovo unapređenje u sistem zelene infrastrukture zarad poboljšanja klimatskih prilika u gradu i kao odgovor na klimatske promene, a kako bi se stanovnicima pružili adekvatniji uslovi za svakodnevni život, čistiji vazduh i očuvanje zdravlja.
Šta svako od nas može da učini
Ostaje pitanje da li mi kao građani možemo nešto da učinimo? Velika je stvar podizanje svesti o značaju zelenih površina u gradu i dobrobitima koje nam donose, ne podrazumevati ih jer može da ih ima znatno manje, mogu nam biti i nedostupne. U nekim zemljama Evrope građani učestvuju u procesu planiranja izražavanjem svojih potreba, a njihovo mišljenje se jako vrednuje u procesu projektovanja. Da li smo mi kao društvo spremni za takav korak?
Ono što imamo potrebno je čuvati jer zelene površine u gradovima su dvorište ispred naše kuće.
Da smo svesni i da nam je stalo do zelenila iskazujemo i kroz svakodnevni život malim stvarima, koje jako puno znače kada ih svi primenjujemo. Ono što svakako možemo je čuvanje zelenih površina koliko je u našoj moći, ne bacanjem smeća jer to smeće neko treba da pokupi za nama, skupljanjem izmeta svojih kućnih ljubimaca jer ako to ne uradimo mi neko drugi to mora za nas, parkiranje na mestima koja su za to predviđena umesto na zelenim površinama… Možemo da pokažemo da su nam zelene površine zaista potrebne i šta nam znače tako što ih čuvamo i ne ugrožavamo, jer zelene površine su naše dvorište ispred naše kuće.
Kad ste već ovde…
]]>Svedoci smo da sve više pojavljuju neslavni primeri ograđivanje zelenih površina u gradskim blokovima kako bi nikao još poneki objekat ili kako bi se prostor izbetonirao i pretvorio u parkinge. Najnoviji slučaj pretvaranja ogromne zelene površine u betonska parkirališta stiže nam iz Novog Sada gde će se čak 4.000 kvadrata zelenila na Bulevaru Evrope pretvoriti u 181. parking mesto.
Nema sumnje da je potreba za parkiranjem u ovom delu grada ogromna, ali postavlja se pitanje da li postoje neka drugačija, savremenija i održivija rešenja za ovakve prenamene zelenog koridora u sive betonske površine. Odgovor je jednostavan – postoje!
Travne rešetke omogućavaju da površina bude ozelenjena, a i da se može koristiti za parkiranja vozila.
Jedno od veoma zgodnih rešenja jesu travne rešetke koje površinama omogućavaju odgovarajuću stabilnost podloge uz očuvanje prirodnog izgleda. Ove saćaste strukture – ACO Areal – napravljene su od 100% recikliranog materijala, omogućavaju da površina bude i ozelenjena, a i da se može koristiti za parkiranja vozila. Pored uštede na troškovima za odvodnjavanje, upotrebom ovog sistema doprinosi se očuvanju prirodnog ciklusa kruženja vode jer površina ostaje propusna za vodu… za razliku od betona.
Ekonomičnije rešenje od betona ili asfalta
ACO Areal je jednostavna za rukovanje i ugradnju, a rešetka je dovoljno čvrsta da može da se koristi i za požarne puteve. Otpornost na UV zračenje omogućuje dug vek trajanja, a ono što je najvažnije da je ovo rešenje ekonomično. Naime, kako se navodi u brošuri proizvođača ovo rešenje je povoljnije od asfalta ili sličnih betonskih rešenja.
ACO čak nudi i posebne bele čepove za travne rešetke u slučaju da želite da označite i vizuelno razgraničite pojedine delove travnjaka ili označite parking mesto.
Dakle, parking mesta se ne moraju betonirati. Postoje i alternativna, mnogo održivija rešenja za pravljenje parkinga za vozila u gradovima. Ne moramo birati između parkinga i zelenila – pametnim rešenjem možemo imati oba!
Kad ste već ovde…
]]>Eksterijer privatnog modernog planinskog poseda kreiran je kroz klijentovo nesebično prepuštanje dizajneru. Želje su bile da sve bude jednostavno, upečatljivo, drugačije i moderno. Sve ostalo, kao i sprovođenje ideja u delo, bilo je prepušteno dizajneru. Landscape Factory Studio sa pejzažnim arhitektom Popov Dejanom na čelu, potrudio se da u prirodnom okruženju planine nedaleko od Novog Sada formira nesvakidašnji moderni inspirativni ambijent.
Glavni objekat i bazen koje je bilo potrebno u potpunosti transformisati i uneti im dah modernog.
Postojeće stanje ovog imanja nosilo je veliki potencijal – glavni objekat i bazen koje je bilo potrebno u potpunosti transformisati i uneti im dah modernog, brojna visoka postojeća stabla lišćara i četinara, prelep pogled i izolovanost od okoline. Uz izradu bioekološke osnove vegetacije, doneta je odluka da se deo prisutnog drveća koje je dobilo lošu ocenu vitalnosti ukloni i izvrši proreda. Na ovaj način, kvalitetna, zdrava stabla dobila su više prostora i došla do izražaja, a samim tim oslobođene su i dodatne manje površine za izgradnju novih pomoćnih objekata.
Zelenilo, bazen, trem…
Ovaj ambijent čine dobrodošlica prilaznog dela i platoa, trem, prostor oko otvorenog bazena, zelenilo, skupturalne dizajnirane posude sa biljkama, igra različitih tekstura i popločavanja sa akcentovanim potezima u ljubičastom tartanu, rasveta, više zona pogodnih za ručavanje na otvorenom ili udobno sedenje, brižljivo selektovan vrtni nameštaj, opremanje i detalji.
Velika pažnja posvećena je brižljivoj selekciji biljnih vrsta, opremanja nameštajem, rasvetom i detaljima.
Uz materijale, boje i teksture spoljnjih podova, zidova i različitih elemenata, velika pažnja posvećena je brižljivoj selekciji biljnih vrsta, opremanja nameštajem, rasvetom i detaljima. Vegetacija je tako koncipirana da su formirane osnove od nižeg rastinja i višeg žbunja u obodnim potezima uz vešto korišćenje akcenatovanja luksuznim biljnim primercima poput skulptura – japanski crvenolisni javor, bonsai crnog bora, multistem forme različitih vrsta drveća, džinovski stubasti četinari i baršunasti himalajski bor.
Saznajte više
Više o ovom impresivnom uređenju eksterijera na Fruškoj gori pročitajte na portalu Dizajn enterijera gde možete pogledati i kompletnu fotogaleriju.
]]>
Svedoci smo kako su nam ovih dana gradovi sve češće pod vodom usled velikih padavina i preopterećenih kanalizacionih mreža. Kišnica ne uspeva da bude sprovedena u odgovarajuće tokove pa ulice postaju potoci. Iako brzog rešenja za ovaj problem nema, postoje primeri svetske prakse u sprovođenju i boljem korišćenju atmosferske vode. Jedan od njih je i kišna bašta.
Kišne bašte ili kišne retenzije predstavljaju depresije koje su najčešće izgrađene u blizini saobraćajnica ili nepropusnog tla, a kao takve imaju zadatak da usvoje višak atmosferske vode nastale iznenadnim velikim padavinama sa ciljem da rasterete kanalizacionu mrežu.
Kišne bašte primaju kišnicu, dok količina vode kojom se opterećuje kanalizaciona mreža može biti manja za 40-50%.
Takva depresija bi trebalo da bude ispunjena u prvom sloju poroznim materijalima (šljunak krupne granulacije) u kojima se nalazi perforirana drenažna cev koja dalje odvodi višak vode ka kanalizaciji. Prednost je u tome što će određena količina vode biti usvojena od strane biljaka i ostalih elemenata kišne retenzije, dok će količina vode kojom će se opteretiti kanalizaciona mreža biti 40-50% manja, kaže za naš portal Nikola Petrovića iz Green Decor doo.
Iznad sloja šljunka, postavlja se sloj geotekstila koji služi za filtraciju viška vode, ali i sprečava mešanje i spuštanje frakcije humusa u niže slojeve, dok na samoj površini treba ugraditi humusni supstrat kao osnovni medijum za rast i razvoj biljaka.
Sadnjom autohtonih biljaka sa dubokim korenovim sistemom, postiže se osnovni vizuelni efekat kišne bašte, te na taj način biljke mogu opstati i u uslovima prekomerne količine vode, kao i u totalno sušnim uslovima.
Prilikom dizajniranja kišnog vrta, neophodno je ispratiti pad saobraćajnice i na osnovu njega ostaviti prostor za „propuste za vodu“ u vidu ivičnjaka koji nedostaje.
Kišne retenzije u Vojvodini
Kišne retenzije pronalaze primenu i u privatnim vrtovima, gde njihova uloga može biti presudna za odvođenje površinske vode od kuće. Na taj način, sprečićete pojavu bara i stajaće vode u vašem vrtu, što kao posledicu može imati značajno uređenije zelene površine sa manje komaraca i nepoželjnih insekata.
Dizajn kišnih retenzija se zasniva na upotrebi prirodnih, poroznih materijala, te su iz tog razloga u svetu prisutne kompozicije kamena, peska, stena i drveta sa ukrasnim biljkama.
Usled nedostatka kanalizacione mreže, slični tipovi kišnih retenzija (kišnih bašti), prisutni su kod nas, pretežno u Vojvodini, kaže Nikola Petrović iz Green Decor doo.
Nagibi strana ne bi trebalo da su strmiji od 3:1, a maksimalna dubina retenzije ne bi trebalo da prelazi 8 metara.
Prema Priručniku za projektovanje puteva, retenzije za kišne vode treba predvideti kada zbog nedovoljne propusne moći nizvodnih propusta i tokova treba obezbediti ujednačenje protoka otekle vode (smanjenje maksimalnog protoka) i/ili poboljšanje kvaliteta vode.
Izvode se najčešće u vidu otvorenih bazena a mesta za retenziranje vode treba identifikovati na početku procesa projektovanja, kako bi se na vreme obezbedilo potrebno zemljište za njihovu izgradnju.
Merodavne kiše za dimenzionisanje retenzija treba dobiti odgovarajućim hidrološkim analizama baziranim na proračunu transformacije poplavnog talase u retenziji, i uobičajeno se dimenzionišu za kiše dugog trajanja (najčešće 24 h, ponekad i duže).
Nakon prestanka kiše potrebno je obezbediti postepeno i kontrolisano pražnjenje retenzije u prirodne vodoprijemnike uz poštovanje nizvodnih ograničenja.
Oblik i način izrade retenzije treba prilagoditi lokalnim uslovima, s tim što ne treba dozvoliti nekontrolisano pražnjenje retenzije kroz procurivanje kroz dno u podzemlje, niti plavljenje okolnog zemljišta pri merodavnim kišama. Nagibi strana ne bi trebalo da su strmiji od 3:1, a maksimalna dubina retenzije ne bi trebalo da prelazi 8 metara. Naročitu pažnju treba posvetiti kontroli erozije i lakoći pristupa i uklanjanja mulja i otpadaka koji se zadržavaju u retenziji.
Dobra praksa
Ovakvi tipovi zelenih površina sa posebnom namenom u Evropi predstavljaju bitan element, a rezultati istraživanja koja su sprovedena na renomiranim Britanskim Univerzitetima, smestili su kišne retenzije kao deo gradske regulative i element Održivog drenažnog sistema, zaključuje Nikola Petrović iz Green Decor doo.
Kad ste već ovde…
]]>U srcu užurbane poslovne zone kineskog grada Šenžen otvoren je inovativni park Šenvan koji nije samo mesto za provođenje slobodnog vremena i susrete sugrađana, već je to i istaknuti primer urbane ekologije, pejzažne arhitekture i promocije zdravlja.
Na površini od 1,16 hektara arhitektonski biro AUBE CONCEPTION osmislio je svojevrsnu tampon zonu u gradu od 12 miliona stanovnika u kojem se promoviše socijalna interakcija ljudi na temu vitalnosti i ujedno se podstiče interest za prirodom kod dece putem ekoloških instalacija.
Prikupljena kišnica se ne koristi samo za zalivanje zelenila već i za spektakularni slap visine 10 metara.
Zahvaljujuči ekološkim i energetski efikasnim rešenjima za čuvanje i tretman vode, park Šenvan napaja se vodom isključivo iz kišnice. Rezervoar za sakupljanje kišnice veličine je 283 metara kubnih kroz koji se dnevno može propustiti 665 metara kubnih vode. Prikupljena kišnica se ne koristi samo za zalivanje zelenila već i za punjenje svih vodenih instalacija.
Međutim, ono što je najzanimljivije jeste činjenica da se sve ove sisteme napaja jedna vetrenjača koja pretvara energiju vetra u struju. Zelena energija dobijena na ovaj način dovoljna je da pokrene svu rasvetu ali i pumpe u ovom parku, uključujući i one koje su potrebne za funkcionisanje spektakularne fontane u centru parka.
Naime, duž celog parka je organizovan akvadukt kojim se kišnica vodi do slapa sa kojeg voda pada s visine od 10 metara na radost sve dece i odraslih. Voda pada na plato, kojeg pritom čisti od prljavštine, sakuplja se i vraća nazad u cirkularni sistem.
Trava u urbanoj džungli
U centru parka je travnata površina od 3.500 kvadratnih metara na kojoj sugrađani mogu uživati u miru i prirodi. Park Šenvan je isprepletan brojnim stazama zahvaljujući kojim je brzo postao omiljeno mesto za trčanje i džoging.
Što lakše za pešake
Na severu parka se nalazi metro stanica u koju je integrisan natkriven ulaz, taxi stajalište, privremeni parking za autobuse, stajalište za one koji čekaju na zeleno svetlo na pešačkom prelazu, hlad u krošnji drveća kao i parking za bicikle. Sve ove mere pomažu da pešaci lakše i jednostavnije koriste ovaj javni prostor.
Kad ste već ovde…
]]>Živi most u Kanberi trebalo bi da se vine preko veštačkog jezera Berli Grifin iskopanom 1963. godine u samom centru grada. Danas se oko jezera nalaze mnoge značajne institucije kao što su Nacionalna galerija, Nacionalni muzej, Nacionalna biblioteka, Vrhovni sud i parlament, a sama obala jezera popularno je mesto za piknik, a posebno je draga pecarošima.
Na ovom mestu već se nalazi drumski most koji omogućava nesmetani saobraćaj u oba smera. Stvaranjem „šumskog omotača“ oko već postojećeg mosta, dizajneri iz studija CX Landscape na ovaj način su uspeli da potpuno redefinišu ovaj objekat i daju mu potpuno novu namenu.
Gradnjom brane uništena su brojna dela aboridžinske umetnosti, što bi „Vrpce života“ na simboličan način trebalo da isprave.
Neophodno je napomenuti da je jezero Berli Grifin napravljeno tokom velike reorganizacije grada kajem pedesetih godina prošlog veka kada se na ovom mestu gradila i velika brana. Tom prilikom uništeni su brojna dela aboridžinske umetnosti, što bi „Vrpce života“ na simboličan način trebalo da isprave, piše ArchDaily.
Pošumljeni most
Pošumljeni most trebalo bi da bude dugačak oko 300, dok u širini varira između 30 i 100 metara. Zapadni rub građevine proteže se u vodu gde postaje močvarno zemljište i pruža posetiocima pristup vodi, dok vodene biljke ovde doprinose poboljšanju kvaliteta vode. Pored močvarnih biljaka, ovde će se nalaziti razne stene, drveća i ostali autentični primerci iz prirode.
Stanište za životinje
Jedna od vrpci na mostu je zamišljena kao linearni park, nezavisna struktura za prolaz ljudi. Ova sekcija će pružiti obrazovne mogućnosti na otvorenom prostoru, a smišljena je i kao stanište nekih divljih životinja.
Solarni paneli su integrisani u asfalt da bi se proizvela čista snaga za korišćenje osvetljenja.
Solarni paneli su integrisani u asfalt da bi se proizvela čista snaga za korišćenje osvetljenja. Ključne komponente parka predstavljaju u toranj za promatranje ptica, plaža okrenuta prema vodi laserske projekcije ns zidinama i kanal za promatranje vodenog života.
Sve ovo u dizajn su implementirali George Zhuo, Jing Peng, Simon Zhao, Danniel Dong i Annie Huang, a njihove ideje možete još detaljnije izučiti u narednoj galeriji:
Vizualizacije: CX Landscape
Kad ste već ovde…
]]>Neal Stewart sa Univerziteta Tenesi i njegove kolege objavili su studiju u časopisu Science u kojoj modifikovane kućne biljke, kao što je ukrasni duvan, menjaju boju pod UV i LED svetlom kad su izložene, takozvanim, VOC česticama. Te čestice uključuju štetne hemijske spojeve koji mogu biti kratkoročno ili dugoročno negativne za ljudsko zdravlje. Naučnici su sarađivali s dizajnerima kako bi spojili svojstva biljaka s estetikom. Tako je došlo do predloga izrade zidova u kojima bi raslo takvo bilje.
Nije prvi put da naučnici koriste biljke kao biosenzore dizajnirane biotehnologijom. Time se bavi jedna čitava nova grana nauke zvana sintetička biologija. Ona omogućuje da farmeri uzgajaju kulture otporne na razne parazite i bolesti bez upotrebe otrova.
Neal Stewart je dosad već učestvovao u više studija u kojima su biljke bile dizajnirane da reaguju na određene uslove kao što je, na primer, premalo ili previše prisutnosti azota, piše Geek.
“Živi zidovi” sadrže biosenzore koji mogu da detektuju različite nečistoće poput plesni, radona ili azotnih oksida.
Takve biljke, recimo, isijavaju sjaj određene boje kad se gledaju pod specijalno dizajniranim filterima. U ovoj konkretnoj studiji, Stewart je otišao i korak dalje.
Razvijen je koncept koji spaja sintetičku biologiju s estetikom, u kojem se nalaze biosenzorske biljke koje su direktno posađene u specijalno dizajnirane kućne vertikalne bašte, to jest, ukrasne zidove. Takvi “živi zidovi” sadrže biosenzore koji mogu da detektuju različite nečistoće poput plesni, radona ili azotnih oksida.
Pogledaj lišće i saznaj kakav je vazduh
Stewart objašnjava kako biosenzori biljaka mogu biti dizajnirani da reaguju na štetne agense na više različitih načina, kao što bi bilo postupno menjanje boje lišća ili upotreba fluorescencije. “Biljke mogu da učine puno više od ukrašavanja naših prostora”, napominje Stewart. “One bi mogle da nas upozore na prisutnost opasnosti u našem okruženju”.
Naučnici ovu ideju itekako nameravaju da odvedu dalje od samog koncepta pa uskoro možemo da se nadamo da će se cela priča polako iz laboratorija preneti u naše domove.
Kad ste već ovde…
]]>Kotchakorn Voraakhom je pejzažna arhitektica čiji radovi dokazuju da pametan dizajn ima tu moć da podigne nivo javne bezbednosti na visok nivo. Ona dolazi iz Tajlanda u kojem su borbe protiv poplava izuzetno česte, a poslednja velika katastrofa odigrala se 2011. godine kada je živote izgubilo preko 800 ljudi. No, ona smatra da se uz pametan dizajn posledice sličnih katastrofa mogu ublažiti, pa čak i eliminisati.
Njeni parkovi primaju olujne vode čime se prave mala jezera na kojima se može uživati sve dok voda ne otekne.
Njen studio LANDPROCESS specijalizuje se za dizajn javnih i privatnih parkova koji u svom okviru zadržavaju olujnu vodu. Takav je, na primer, njihov Chulalongkorn Centennial Park u Bankoku koji sadrži udubljenja sa odvodnom infrastrukturom, pa se tako olujna voda ovde sakuplja praveći pravo malo jezero na kojem posetioci mogu da se zabavljaju uz raznolik sadržaj, da bi nakon vremena prosto istekla.
Naredni park koji Voraakhom planira da otvori ovog leta u okviru univerzitetskog kampusa na severnom rubu grada ima masivan zeleni krov na kojem će studenti moći da uzgajaju pirinač i drugu hranu. On će biti dizajniran tako da može da sakupi do 2,5 miliona galona vode, prenosi Fast Company.
U nastavku pogledajte i zabavan TED govor ove pejzažne arhitektice:
Kad ste već ovde…
]]>Svečano otvaranje izložbe Salona sa dodelom nagrada je u petak, 7. juna 2019. u 18h.
Salon pejzažne arhitekture u Srbiji postoji od 2005. godine, kao bijenalna izložba. U okviru Salona izlažu se radovi iz oblasti pejzažne arhitekture: planovi, projekti, studije, publikacije, multimedijalni radovi i studentski radovi. U okviru ovogodišnje izložbe biće izložena 72 rada. Salon je međunarodnog karaktera, pa će pored radova iz Srbije, biti izloženo 38 radova iz inostranstva i to iz 17 zemalja.
Priznanje će biti dodeljeno u spomen na Aleksandra Krstića (1902-1980), koji je bio prvi školovani pejzažni arhitekta u Srbiji.
U okviru Salona, međunarodni žiri dodeljuje priznanja za najbolje radove u okviru svake kategorije, kao i Veliku nagradu Salona – Grand Prix. U okviru Salona će, po prvi put, ove godine biti dodeljena i dva posebna priznanja.
Nagrada pod nazivom „Aleksandar Krstić“ će se dodeliti za najbolji rad domaćih autora, za projekat realizovan u Srbiji. Ovo priznanje će biti dodeljeno u spomen na inženjera Aleksandra Krstića (1902-1980), koji je bio prvi školovani pejzažni arhitekta u Srbiji.
Pored toga, dodeliće se i nagrada „Stevan Milinković“ za najbolji studentski rad, a u spomen na Stevana Milinkovića (1926-1992), profesora pejzažne arhitekture.
Posetioci izložbe će moći da vide planerska i dizajnerska rešenja uređenja različitih prostora, počev od širokih predela u kojima se nude rešavanja problema zaštite prirode, zaštite kulturnog nasleđa i sl, pa do oblikovnih rešenja parkova, vrtova, stambenih otvorenih prostora, rekreativnih prostora, zelenih krovova, poslovnih vrtova itd. Takođe se mogu videti i pojedina istraživačka razmišljanja o problemima prostornog razvoja, vrednovanju karaktera pejzaža i uređivanju predela i životne sredine.
Osim afirmacije profesije i autora, cilj Salona je širenje pozitivnog uticaja na javnost Srbije radi unapređenja kulture uređivanja prostora, kao i zaštite prirodnih i kulturnih vrednosti.
Prateći događaji
Pored izložbe, tokom trajanja Salona su predviđeni i prateći događaji.
četvrtak, 06.06.2019. u 18h – svečana sala Gradske opštine Stari grad
– predstavljanje nagrađenih radova Salona
– predavanje specijalnog gosta Salona Frica Auveka, profesora iz Nemačke Fritz Auweck: Contemporary relevance – Landscape Architecture projects in Germany
petak, 07.06.2019. u 18h – Galerija nauke i tehnike SANU
– svečano otvaranje izložbe Salona sa dodelom priznanja
sreda, 12.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
Predavanja:
– dr Mirjana Sekulić: Aleksandar Krstić – prvi pejzažni arhitekta u Srbiji
– mr Dragan Vujičić: Stevan Milinković – pejzažni arhitekta, planer-urbanista i profesor
četvrtak, 20.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
Predavanja:
– Miodrag Stojanović: Razvojni koncepti urbanog zelenila Beča, paralele zelenila Beograda i Beča
– dr Boris Radić: Plavo je novo zeleno: indigo dete zelene infrastrukture
utorak, 25.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
Okrugli sto: „DA LI SE TO NAS TIČE?“ (Na koje sve načine javnost može da se uključi u procese planiranja javnih gradskih prostora i donošenja odluka? Šta čini jedan zeleni prostor u gradu opštim dobrom?) Moderatori: Nada Jadžić, Mirjana Jovanović, Slavica Čepić, Vesna Gvozdenov
četvrtak, 27.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
– predstavljanje knjige: Planiranje predela: teorije i metode – dr Nevena Vasiljević (autor) i dr Jelena Živković (recenzent).
– predavanje: Danka Grbac Nikolac, Jurica Knego: Krajobrazna arhitektura u prostornom planiranju Hrvatske
Izložba Salona je otvorena za posetioce do petka, 28. juna 2019. godine.
]]>Jedan od projekata koji zavređuje pažnju na ovogodišnjem Osmom međunarodnom salonu pejzažne arhitekture svakako je onaj koji stiže iz studija Landscape Factory iz Beograda. Tim koji čine pejzažne arhitekte Dejan Popov i Jelena Stefanović, kao i arhitekta Anđelka Slijepčević, predstaviće se uređenjem hotela InterContinental u Ljubljani, za koji kažu da je bio veliki izazov.
– Rad je bio interesantan, inspirativan i pokušali smo da kreiramo nešto drugačije. Kroz svoje poslovanje pokušavamo da izađemo iz okvira stereotipova. Biljke jesu veoma važan činilac svakog eksterijera, ali osim njih tu su još i ostali, veoma važni njegovi sastavni delovi. Spoljna arhitektura, forme i kompozicija, materijalizacija, rasveta, voda, vrtni elementi, opremanje i detalji, uz biljne vrste, čine da kompletan utisak jednog ambijenta spoljašnjeg prostora bude estetski i funkcionalno kvalitetna – kaže za eKapiju Dejan Popov.
Biljke su dopinele estetici, ali i zvučnoj i vizuelnoj izolaciji prostora i umanjenju štetnosti zagađenja.
Autorski tim iz Srbije bio je zadužen za pejzažnu arhitekturu i terasu na 20. spratu ove najviše zgrade u glavnom gradu Slovenije, koja nosi pet zvezdica. Oblikovali su šest površina interesantnih oblika i različitih gabarita. Korišćene biljke su dopinele estetici, ali i zvučnoj i vizuelnoj izolaciji prostora i umanjenju štetnosti zagađenja. Jednostavnije rečeno, stvorili su pravu malu oazu u gradu.
Domaći primeri dobre pejzažne arhitekture
Prema rečima Dejana Popova, i u našoj prestonici postoji mnoštvo primera dobre prakse pejzažne arhitekture, koji su skriveni od očiju javnosti. Kako otkriva, često su privatni vrtovi i terase kvalitetnije i brižljivije uređeni, jer su inventivniji klijenti spremniji da prihvate nešto drugačije i autentično.
– Ono što nedostaje Beogradu u pogledu uređenja spoljašnjih prostora jeste hrabrost, odvažnost za implementaciju nečeg originalnog i neočekivanog. Dobri primeri su uređenje Radisson Collection Old Mill hotela, eksterijer kompanije Delta Holding, kao i prostor novoizgrađenog tržnog centra Ada Mall sa ozelenjenim terasama i upotrebom zelenih zidova, – zaključuje Dejan Popov.
Pročitajte i ovo…
]]>
U vremenu kada sve više govori o održivoj gradnji, trudimo se da više koristimo energetski efikasne sijalice, da smanjimo upotrebu plastike ali i primenimo slične održive principe u svakodnevnom životu. Međutim, zašto ne bi podigli našu ekološku svest tamo gde možda i u najvećoj meri možemo ostvariti učinak – u našem dvorištu.
Dvorište uređeno uz ekološke principe može biti prelepo mesto za vas, vašu porodicu i prijatelje, a kako da to postignete bez da ugrozite stabilnost vašeg budžeta pogledajte u tekstu koji nam donosi Inhabitat.
Čuvajte vodu
U vašem dvorištu možete postaviti velike rezervoare za vodu koji su povezani s olucima i na taj način prikupljati kišnicu, koju možete koristiti za zalivanje biljaka, pa čak i za piće, naravno nakon filtriranja. Osim što ćete učiniti dobar potez za očuvanje životne sredine uštedećete i na računima za vodu.
Alternativa za standardnu travu
Razmislite o mahovini ili detelini kao alternativi za vaš travnjak. Ove sorte zahtevaju manje vode, a i košenja. Mahovina je idealna za dvorišta koja nemaju mnogo sunca, a sigurno ćete imati i odličan osećaj pod nogama kada budete šetali bosi po dvorištu. Za ostale delove dvorišta, gde ima više sunca, detelina je dobar izbor jer je veoma otporna na sušu, zahteva manje košenja, a i ukoliko je pustite da izraste biće dekorativna a njen slatkasti miris će privući pčele.
Mislite lokalno, delujte lokalno
Za vaše dvorište uvek birajte domaće vrste. Drveće i biljke koji su predviđeni za rast u vašoj regiji privući će leptire i ptice. Ove biljke su takođe na prirodan način otporne na lokalne bolesti i štetočine. Nakon sađenja, lokalna flora se brzo adaptira i lako održava, bez potrebe za pesticidima i dodatnim đubrivima.
Koristite drvenu građu na bazi drvenog kompozita
Ukoliko gradite novu terasu ili letnjikovac razmislite o primeni drvenog kompozita umesto tradicionalne drvene građe. Drveni kompozit je napravljen od reciklirane plastike i recikliranog drveta, često je izdržljiviji i lakši je za održavanje od prirodnog drveta. Ovaj materijal je dužeg veka, pa će to biti pogodno za vaš budžet, a korišćenjem materijala koji u sebi sadrže recikliranu plastiku, doprinosi se smanjenju deponija.
Obratite pažnju na to kako kosite travu
Svaki put pri košenju odrežite samo trećinu visine trave. Na taj način ostaje više vlage na vašem travnjaku. Dodatno mu možete doprineti tako što ćete pokošenu travu ostaviti preko travnjaka, a ukoliko ne želite baš da vam ostaci naruše izgled pokošenog travnjaka, svakako ih nemojte bacati već ih ubacite u svoju kompostnu gomilu. O tome malo niže u tekstu.
Izbegavajte štetne pesticide
Nije tajna da su pesticidi loši za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Neki od pesticida koji su ranije bili u širokoj upotrebi, danas su zabranjeni. Ukoliko je moguće, najbolje je da izbegavate upotrebu pesticida i da isprobate alternativu u formi prirodnih herbicida ili da dopustite divljim životinjama i određenim insektima da se izbore sa štetočinama. Naravno, uvek se možtete dodatno fizički angažovati i počupati korov ručno.
Pravite svoj kompost
Kompostiranjem smanjujete proizvodnju smeća i ujedno stvarate visoko kvalitetno đubrivo za baštu. Sve što vam je potrebno je malo zemlje i toplo mesto. Proces možete izvoditi na otvorenom ili ukoliko pazite na estetiku nabavite mali kontejner.
Kompostna masa mogu postati raznovrsni otpaci iz domaćinstva poput ostataka povrća i voća, ljuska od jaja, pokošena trava i slično. Ovakvi ostaci će privući određenu vrstu buba, koje pomažu pretvaranje otpada u đubrivo. Da biste dobili đubrivo potrebno je od šest do devet meseci.
Pogledajte i kako se postavlja trava u rolnama:
]]>Trava u rolnama: Kako se postavlja, održava i koliko to košta
No, jesu li krovne bašte kakve danas znamo samo stvar trenda, trenutne fiksacije ili su, pak, renesansne tvorevine, pitanje je koje autor Matt Alderton postavlja za Redshift, magazin pod pokroviteljstvom Autodeska.
Činjenica je da su krovne bašte širom sveta sve brojnije. Svetlih primera ima čak i na srpskom tlu, dok je u razvijenijim zemljama ovakav dizajn postavljen na vrlo visok nivo. Međutim, kako piše Alderton, ni ovaj trend se nije pojavio sam od sebe. Tokom devedesetih, američki Savet za zelenu gradnju (Green Building Council) postavio je sertifikat Leadership in Energy and Environmental Design (LEED) zahvaljujući kojim je održiva gradnja dobila na mnogo većem značaju i time podstakla dizajnere, arhitekte i investitore da sve više razmišljaju u tom novom, ekološkom, odnosno „zelenom“ pravcu. Nakon toga, krovne bašte počele su da bujaju.
Investitori ne grade zelene krovove samo radi ekologije i blagostanja korisnika, već i što donose novac.
Prva generacija krovnih bašti više je pomagala planeti nego korisnicima. Međutim, zahtevi korisnika počeli su da menjaju dizajn ovih zelenih oazi, pa tako danas imamo krovne bašte po kojima ljudi mogu da se prošetaju, da sednu na kafu i učestvuju u različitim aktivnostima. Na taj način, krovne bašte postale su ne samo luksuzni javni prostori već standard. U razvijenim zemljama, gotovo da se podrazumeva da će svaka nova zgrada imati barem jedan nivo krovne bašte. Krov je, drugim rečima, konačno okupiran!
Ekologija koja donosi profit
Alderton u svom tekstu objašnjava da investitori ne grade ovakve projekte samo radi ekologije i blagostanja korisnika. Prvi i osnovni razlog kreiranja zelenih bašti kakve danas znamo odnosi se zapravo komercijalizaciju prostora: krov je dobio na upotrebnoj vrednosti i sada se i iz njega može izvući profit.
„To je čist ekonomski model“, objašnjava arhitekta Simon Ha iz losanđeleskog studija Steinberg Hart među čijim klijentima se nalaze i luksuzni ugostiteljski lanci. Ovi hoteli koriste svoje bujne, besprekorno dizajnirane krovne bašte s bogatom ugostiteljskom ponudom ne bi li privukli veći broj klijenata, a konkurencija je godinama u ovoj sferi postala sve jača. „Naši klijenti žele nešto što će ih odvojiti od ostalih, a krovne bašte definitivno uspevaju u tome, a pritom hotelu donose ogromne količine novca“.
Uživancija ipak zagarantovana
Postoji još jedan aspekt krovnih bašta koji ne smemo zanemariti, a to je da ih korisnici zaista vole. U velikim ravnim gradovima, kada stojite na vrhu zgrade to je kao da ste osvojili planinu, a kvalitetan dizajn krovnih bašta može samo da pojača taj osećaj.
Odličan primer je krovna bašta na vrhu Tranzitnog centra Salesforce u San Francisku. Centar je otvoren u avgustu ove godine i na njegovom krovu se nalazi 13 bašti, centralni travnjak s drvećem i livada za piknik. Tu su još i brojne pokretne stolice i stolovi, amfiteatar s 800 mesta, dugačko šetalište i restoran. Uz to, svuda po parku su raštrkane lepo dizajnirane klupe na kojim zaposleni u centru mogu da se opuste tokom pauze. Dizajn ovog velikog parka koji se prostire na skoro 22.000 kvadrata potpisuje vrhunska firma za pejzažnu arhitekturu PWP.
Izazovi pri dizajnu zelenih bašta
Međutim, osmisliti zelenu oazu usred užurbanih gradova nije nimalo lako i glavni izazov u njihovom dizajnu obično predstavlja orijentacija, ali i izloženost suncu i toploti. Pregrejavanje krovnih bašta ogroman je problem koji se delimično sprečava biranjem lakih materijala za konstrukciju, dok se posebna pažnja obraća na tip biljaka koji se tamo sadi. Naime, treba imati na umu da ovakvi uslovi nisu pogodni za sve vrste biljaka i da su nadstrešice praktično neophodne. Posebni klimatski i geografski uslovi nose sa sobom dodatne izazove sa kojima stručna lica iz studija za pejzažnu arhitekturu moraju da budu sposobna da se izbore, ne bi li projekat krovne bašte uopšte uspeo.
I u našoj zemlji postoji više uspešnih primera zelenih krovova, mada ima i onih investitora koji umesto obećane krovne bašte postave PVC tepih koji imitira travu. Jedan od velikih projekata koji privlači pažnju, a koji će uskoro biti realizovan jeste Stattwerkova kula na Zelenom vencu u Beogradu.
Iz svega navedenog zaključujemo da je izgradnja krovnih bašti i više nego kompleksan zadatak koji zahteva detaljne pripreme, ispitivanja, veliki budžet, kao i svakodnevno održavanje. Da li će investitori i projektanti vremenom pokleknuti pred ovakvim izazovima ostaje da se vidi. Ali, jedno je sigurno: u gradovima nas ima sve više i više, i moramo negde da nađemo mir, pa zašto ne bi bio zeleni krov?!
Kad ste već ovde…
]]>Arhitektonski biro Make projektovao je dve poslovne zgrade u Londonu koje spaja unikatni pešački most od čelika, a između svega toga kriju se neobični javni prostori i objekti od izuzetne istorijske vrednosti. Projekat je smešten u kvartu London Wall Place zamišljenom poput male zelene oaze u užurbanom delu grada.
U ovom urbanom kutku krije se veliki broj malih bašta koje ukupno zauzimaju prostor od preko 4.000 kvadrata. Bašte povezuje mreža novih staza i mostova koji se nadovezuju na one stare koje se ovde nalaze još od 1960-ih.
Javni prostori zauzimaće više od polovine placa koji je namenjen za gradnju.
Na ovom mestu su tokom 1970-ih izgrađene i velike brutalističke stambene zgrade, a tu se nalaze i ostaci stare srednjevekovne crkve. U okviru projekta rekonstruisani su i delovi originalnog gradskog zida, piše Dezeen.
„Lepota ovog projekta leži u tome što se po njemu jasno prepoznaje da je ovo samo poslednji sloj istorije na ovom mestu, poslednji trag koji treba zapamtiti“, tvrdi arhitekta Sam Potter i dodaje: „Dizajnirali smo najsavremenije kancelarije, ali kombinacija sa javnom sferom je ono što privlači buduće korisnike, a ne samo njen komercijalni deo.“
Kada se završi uređenje bašta, javni prostori zauzeće ukupno 600 ari u okviru četvrti London Wall Place, odnosno više od njene polovine.
Zamišljeno je da se mostovi, staze, vertikalne i klasične bašte između poslovnih objekata kontinuirano spajaju, ne bi li se tako napravila heterogena i zelena pešačka zona u ovom urbanom delu grada.
Čelik i iroko drvo
Dominantni materijali koji će se koristiti pri izgradnji pešačkih staza su čelik i iroko drvo. Ova sorta drveta žutosmeđe boje pripada porodici tvrdog drveta koje prvobitno uspevalo na teritoriji tropske Afrike.
U okviru projekta naći će se i par izdignutih bašti, koje će posebno biti atraktivne radnicima tokom pauze.
Zeleni kontrast betonu
Što se tiče samih poslovnih zgrada, jedna je visoka 13 spratova i ima devet krovnih terasa, dok druga ima 17 spratova i u njeno prizemlje je smešteno nekoliko butika, restoran i kafić. Njihove fasade urađene su od betona sa keramičkom oblogom i mnogo staklenih površina.
Sudeći po fotografijama, može se reći da nove zgrade stoje u primamljivom kontrastu sa starim brutalističkim zdanjima u okolini.
Vođa projekta je arhitekta Ken Shuttleworth iz studija Make, dok su za izvođenje radova zadužene firme Brookfield Properties i Oxford Properties.
Crteži
Foto: Make Architects
Kad ste već ovde…
]]>Potreba za ekološkim i održivim materijalima sve je veća jer raste svest ljudi o neophodnosti njihove primene kako bi se naša planeta sačuvala od zagađenja.
Kako bi izašla u susret ovakvim potrebama, poznata nemačka kompanija Cemex iz Berlina je u svoj portfolio dodala i proizvod nazvan Pervia Deco koji je namenjen svima onima koji žele da naprave betonske staze u svom dvorištu a koje će biti ne samo dekorativne već i ekološke. Naime, ovaj vodopropusni beton sprečava zagađenje zemljišta pa samim tim i podzemnih voda, dok u isto vreme obezbeđuje suve i prohodne staze kada pada kiša.
Ovaj vodopropusni beton sprečava zagađenje zemljišta pa samim tim i podzemnih voda.
Prva takva staza napravljena je za privatnog investitora u Berlinu. Sedam kubika betona s crvenim pigmentima izliveni su za jedno prepodne, a potom je površina namazana Isola Acrytektom, agensom koji štiti površinu betona od oštećenja.
Pervia Deco je materijal koji je specijalno osmišljen za pravljenje dekorativnih staza i površina u pejzažnoj arhitekturi. Njegova specifičnost je što je to vodopropusni beton koji može da propusti 100 litara vode po metru kvadratnom za jedan sat što osigurava siguran tretman atmosferskih voda.
U ponudi ove kompanije su i drugi betoni poput Pervia Classic i Pervia Top koji su osmišljeni za upotrebu u niskogradnji.
Foto: Cemex
]]>Verovatno ste čuli za aplikaciju Shazam koju milioni korisnika širom sveta koriste kako bi identifikovali pesmu koju trenutno slušaju. Tim naučnika iz kompanija Cirad i Tela Botanica Network imali su ideju da razviju sličnu aplikaciju ali koja neće prepoznavati pesme već će identifikovati biljne vrste.
Dovoljno je da uslikate list ili cvet biljke ili čak celu krošnju drveta i aplikacija će vam reći o kojoj vrsti se radi.
Pl@ntNet je aplikacija za iPhone i Android koja prepoznaje o kojoj se biljci radi putem fotografija. Dovoljno je da uslikate list ili cvet biljke ili čak celu krošnju drveta i aplikacija će, na osnovu podataka iz svoje baze, koja se konstantno nadopunjuje novim slikama, izbaciti podatak o kojoj vrsti se radi.
U ovom trenutku, aplikacija ima informacije o 4.100 biljnih vrsta koje rastu u Francuskoj. Lista će se proširivati kako korisnici budu koristili ovu aplikaciju pa možda ne bi bilo loše da i mi damo svoj doprinos ubacujući podatke o biljkama iz Srbije.
Pl@ntNet možete skinuti besplatno za iPhone ili Android.
Pogledajte i ove članke na portalu Gradnja.rs:
]]>Okruženje ove kuće na Murteru karakterišu dve (nažalost) tipične dalmatinske situacije: kuća za tržište koja ide u visinu, po principu sagradi što više apartmana, sa zapadne strane i pseudotradicionalna raskošna vila s bazenom sa istočne strane. Pogledajte kako je ovaj problem rešen bogatom vegetacijom!
Kuću sa jedne stane okružuje visoka zgrada, a sa druge pseudotradicionalna raskošna vila.
Uska i dugačka parcela od 1.215 kvadrata definisala je formu objekta, a ljubav vlasnika prema egzotičnom bilju pobudila je projektantima u birou Dva Arhitekta ideju da na taj način reše problem kontaktne zone sa susednim građevinama i stvore svet za sebe.
Taj svet je kadriran sa dva okvira; prvi, gornji, uokviruje lođu koja služi za dnevne aktivnosti i funkcionalno objedinjuje kuhinju, trpezariju i dnevnu sobu, a zapravo pravi senku za odmor i svakodnevne aktivnosti uz bazen. Drugi, donji, uokviruje pogled na ozelenjeni vrt sa zapadne strane u koji samo u jednom kratkom intervalu direktno upada sunce. Longitudinalni vrt kroz koji struji blagi vetar mesto je za beg i kontemplaciju.
Arhitektura u prvi plan stavlja vrtove i bazen, distancirajući se na taj način od neinspirativnog komšiluka. Odabir hortikulture snažno određuje ovaj projekat i u takvim okolnostima arhitektura džentlmenski prepušta centralno mesto (poziciju) vegetaciji. Forma kuće je elementarna: ona je proizašla iz inicijalnog dijagrama i potom minimalno dorađena.
Esencijalni pristup prisutan je i u izboru materijala – kulir na fasadi, a na podu vrlo sličan materijal tako da se ta dva arhitektonska elementa čitaju kao jedinstvena celina.
Kuću za odmor na Murteru od 315 metara kvadratnih izvedena je 2016. godine a projektovao ju je biro Dva Arhitekta. Autori su arhitekte Tomislav Ćurković i Zoran Zidarić sa saradnicima Majom Markus i Tomislavom Burgundom.
Crteži:
Foto: Damir Fabijanić
Korisni linkovi na portalu Gradnja.rs:
]]>Nekadašnji profesionalni skejter iz Helsinkija, svoju strast prema ovom sportu preusmerio je ka novom zanimanju. On je jedan od retkih pejzažnih arhitekata koji u projektovanju skejt parkova ide van standardnih rešenja, koja podrazumeva upotrebu znatne količine betona, već prostor oblikuje prema njihovom prirodnom okruženju.
Saario je u svojoj novoj karijeri kao pejzažni arhitekta, dizajnirao 35 skejt parkova u proteklih deset godina, piše Time Magazine.
Janne Saario ističe da novac nije motiv koji ga pokreće da stvara, već želja da pomogne u transformisanju gradskih prostora u nova mesta za okupljanja tinejdžera, a posebno mladih autsajtera koji se ne pronalaze u konvencionalnim sportovima.
Mladi ljudi su naša nada i budućnost i nudeći im smisleno okruženje u kom će rasti, možemo da očekujemo pozitivnu promenu u njihovom pogledu na svet.
– rekao je nekadašnji profesionalni skejter Janne Saario.
Janne Saario počeo je da vozi skejt sa svojih šest godina, a dok je kao osamnaestogodišnjak vozio na čuvenom skejt parku u Barseloni, svojevrsnoj skejterskoj Meki, odlučio je da pohađa kurs pejzažne arjitekture u Finskoj kako bi i sam mogao da projektuje takve staze. Sa 23 godine otvorio je svoj studio, a ubrzo dobio i prvo dete. Ističe da je roditeljstvo ojačalo njegovu filozofiju projektovanja koja je usmerena na buduće generacije.
Lepo je videti kako mladi ljudi svoju strast prema sportu, u kojem su nekad bili veoma uspešni, kroz bisnis ideju pretvore u novi posao. To je pravi primer preduzetništva!
Pogledajte i kako će izledati novi muzej u Budimpešti u obliku rampe za skejtbord.
Video, foto: Time Magazine, Elementeurpe, YouTube screenshot
]]>